Kokainska zabluda Sigmunda Frojda i izmišljotine umišljenog doktora

Pre 140 godina kokain se prvi put pojavio u evropskim apotekama i smatran je najnovijim čudom medicine, lekom koji sve leči – morfijumsku zavisnost, depresivna, histerična i nervozna stanja, letargiju, umor, insomniju (?!), probleme u stomaku, glad, tuberkolozu i astmu.

Kokain se mogao naći u pićima, tinkturama, pa čak i hrani.

Svaka boca čuvenog francuskog crvenog vina Vin Mariani sadržala je 200 mg tečnog ekstrakta kokaina. Bio je inspiracija za nastanak Koka-Kole i njen neizostavni sastojak sve do 1903. godine. Kokainska zabluda Sigmunda Frojda je dovela jednu ženu na ivicu smrti i pretila da uništi i samog Frojda.

Frojd je bio jedan od najvećih zagovornika i pristalica korišćenja kokaina u medicinske svrhe. Obzirom da je i njegova primarna delatnost (psihoanaliza) u to vreme smatrana novotarijom, stručna javnost nije toliko obraćala pažnju na “izmišljotine umišljenog doktora”.

On je počeo da se bavi proučavanjem efekata kokaina još 1884. godine i u svojim kliničkim beleškama jasno je isticao da najviše voli da eksperimentiše sam na sebi.

Kako je patio od aritmije i blokade disajnih puteva, to mu je bio dovoljan izgovor da uživa ogromne količine kokaina koji se tada bez problema mogao nabaviti u svakoj apoteci.

Ipak, Frojd nije prvi koji je posmatrao dejstvo kokaina na pacijente. Do 1880. godine brojne farmaceutske kompanije su proizvodile koncentrat – kokain-hidrohlorid, a mnogi lekari su izveštavali o dejstvu novog leka na njihove pacijente.

Istraživanja i njihovi rezultati su se objavljivali u veoma čitanom stručnom časopisu Tharapeutic Gazette koji je štampao Park-Dejvis, najveći proizvođač kokaina u to vreme.

Zamena jedne droge drugom bio je uobičajen način lečenja zavisnosti u 19. veku. Ovakva medicinska zabluda je dovela do mnogo smrtnih slučajeva, ali i do otkrića o štetnosti samog kokaina na organizam.

Frojd je isprobao kokain na svom najboljem prijatelju, inače zavisniku od morfijuma. Ernest fon Flajšl-Marksov je bio psiholog. Međutim, sam sebe je povredio tokom seciranja jednog leša, zbog čega se borio sa hroničnim bolom. A to ga je dovelo do zavisnosti od morfijuma.

Frojd je svog bliskog prijatelja pretvorio u kokainskog zavisnika. Zahvaljujući tome, Flajšl-Marksov je umro 7 godina kasnije, u svojoj 45-oj godini.

Ovaj nemili događaj ne samo da Frojdu nije poslužio za nauk i odagnao ga od ideje o kokainu, već je nastavio još više da ga slavi i konzumira kako bi sebi olakšao bilo koji fizički i mentalni bol. Takođe je voleo i da ga daje svojim pacijentima, jer je tvrdio da se tek pod dejstvom kokaina podsvest u potpunosti otvara.

Ipak, najopasnija zabluda u koju ga je kokain uvukao bila je kasapnička operacija Eme Ekštajn, koju je izveo 1895. godine sa svojim kolegom, Vilhelmom Flisom. Pacijentkinja je primila ogromnu količinu kokaina i zamalo umrla usled zahvata.

Ema je bila Frojdova pacijentkinja. Patila je od navodne histerije i takozvane “nazalne refleksne neuroze”. Ovo stanje se lečilo kauterizacijom (spaljivanjem) unutrašnjosti nosa, pod lokalnom anestezijom. U ovom slučaju, kokainom.

Ema je dolazila na seanse kod Frojda, a on bi joj svaki put doslovno napunio nos kokainom i onda ga zatvarao tamponom.

Posle nekoliko dana, nesrećna žena je panično uletela u ordinaciju. Nos, iz kog su tekli krv i gnoj, je bio crven i otečen. Malaksala od nespavanja, vrlo dehidrirana i u silnim bolovima, Ema je zamalo umrla u Frojdovoj ordinaciji.

Ipak, otac psihoanalize je, pomoću svog prijatelja i kolege Flisa, uspeo da spasi Emu. Ali, to nije bio kraj njegovih kokainskih eksperimenata i zabluda.

U Frojdovom remek delu Interpretacija snova, Ema je poznatija kao Irma. Pominje je kada opisuje san koji je sanjao nekoliko noći nakon skoro kobne operacije – na jednoj zabavi se pojavljuje Ema koja ga okrivljuje za nemar.

U objašnjenju ovog sna Frojd je zanemario svoju očiglednu grešku, čin koji bi danas rezultirao gubitkom dozvole za rad, tužbom i zatvorom. Umesto toga, san je protumačio kao veliku zabrinutost lekara za svoju pacijenkinju Irmu.

Kao i svi zavisnici, i Frojd je patio od većine simptoma bolesti zavisnosti. Poricanje, dvostruki život, borba sa samim sobom da se u javnosti ostane dosledan. Njegov um ga je ubeđivao da nema ničeg lošeg niti opasnog u onome što su svi drugi odlučno odbacivali.

Očigledno, bilo mu je veoma teško da razume opasne posledice sopstvene zavisnosti. Često je pogrešno tumačio svoje kokainske snove i donosio pozitivne analize o zavisničkoj snazi mahinacije.

Iskustva sa Emom i bliskim preminulim prijateljem trebalo je da nauče Frojda da je kokain previše opasan za tarapeutsku primenu.