Lopov, koji je čak 39 puta pravosnažno osuđen, uhapšen je pre samo nekoliko dana u Beogradu, a u pitanju je jedan od takozvanih „šunjača“, kradljivaca koji koriste nepažnju građana koji ne zaključavaju vrata stanova ili kuća, upadaju im u domove, a zatim kradu vrednosti koje im padnu pod ruku.
Ovi „šunjači“ najčešće operišu tokom leta, a savetuje se da građani obavezno zaključavaju vrata svojih domova, jer tek ponekad uspevaju da naplate štetu koja im je pričinjena.
Posebna vrsta lopova hara Beogradom i drugim gradovima, a njihov sistem „rada“ je vrlo jednostavan, ne zahteva nikakvo znanje niti alat, već samo drskost, bezobrazluk i nepažnju žrtve.
U pitanju su „šunjači“, a njihov sistem po kome operišu je jednostavan.
Najčešće haraju po višespratnicama, gde idu od vrata do vrata i pokušavaju da ih otvore.
Kada naiđu na nezaključan stan ulaze samo korak-dva, koliko im je potrebno da sa ormarića ukradu tašnu ili torbicu, ili jaknu sa čiviluka.
„Dublje“ u stan ne ulaze, a često se dešava da žrtve i ne primete da su pokradene sve dok ne odu u hodnik i potraže svoju torbicu. Za to vreme je lopov već daleko, moguće u susednoj zgradi.
Jedan od takvih „šunjača“ završio je 21. juna u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu zbog krađe i pokušaja krađe na Novom Beogradu i u Zemunu.
U pitanju je K. B. (32), a ono što je neverovatno, je da je on već 39 puta pravosnažno osuđen zbog sličnih krivičnih dela. Zbog toga je iz tužilaštva zatraženo da se K. B. odredi pritvor, što je sud prihvatio. Pošto je uhvaćen na delu, vrlo verovatno će K. B. biti osuđen i jubilarni, 40 put.
K. B. je osumnjičen za krađu, za koje je zaprećena kazna od novčane globe do tri godine zatvora. Ipak, najstroža kazna se retko izriče i to uglavnom višestrukim povratnicima.
– Kada su krađe u pitanju, kod nas je prilično blaga kaznena politika i ima nekoliko razloga za to. Dok se ranije, u nekadašnjoj Jugoslaviji, to krivično delo oštro kažnjavalo i ljudi su osuđivani na ozbiljnu zatvorsku kaznu, u današnjoj situaciji se takva krivična dela ne tretiraju kao velika društvena opasnosti. Zbog toga je i kaznena politika blaga, a policiji takva vrsta krađa nije u vrhu prioriteta. Kada su imovinski delikti u pitanju, policija će prvo, naravno, raditi na rasvetljavanju razbojništava, kao i drugih krivičnih dela sa elementima nasilja. Krađe su prilično nisko na listi prioriteta – objašnjava advokat Ivan Simić.
Problem je što se i takva krivična dela uglavnom rešavaju kada lopov „padne na delu“, čak i kada postoje snimci kamere za video nadzor, policiji nedostaje dovoljno vremena i kapaciteta da juri svakog lopova pojedinačno.
Ipak, postoji momenat kada lopovi „šunjači“ mogu da budu osuđeni na dužu vremensku kaznu.
– Iako ne primenjuju silu prilikom ulaska u stan, ne obijaju vrata, ukoliko ukradu nešto vrednije, ona mogu da odgovaraju za delo teške krađe, za koje je zaprećena i veća kazna. Dovoljno je da jedna bolja jakna ili nešto veća suma novca bude plen i lopov od krađe sklizne u delo teške krađe. Takođe je problem što tu ima dosta povratnika i to je često specifičan sloj izvršilaca, u pitanju su zavisnici od droge, osobe koje često nemaju prijavljeno prebivalište i policiji treba mnogo vremena da im uđe u trag i da ih uhapsi – objašnjava za Nova.rs advokat Simić.
Na kraju, ceh neopreznosti plaćaju sami građani, koji skoro nikada ne budu obeštećeni za štetu koju su pretrpeli.
– Često se dešava da ta vrsta kradljivaca bude optužena i osuđena za seriju krađa koja je često dvocifrena. I kada presuda bude osuđujuća, oštećeni građani skoro nikada ne mogu da naplate štetu koju su pretrpeli, jer ti ljudi često nemaju nikakvu imovinu. Zbog toga je savet građanima da obrate više pažnju na bezbednost i da obavezno zaključavaju vrata i vredne stvari ne drže u predsoblju – savetuje advokat Ivan Simić.
Dodaj komentar