Hrana je neizbežan izvor inspiracije za sve veći broj blogera, gastronoma i kuvara, pa ona tako postaje jedna od najpopularnijih tema na svim društvenim mrežama. Mnogi kažu da je gastronomija diplomatija modernog doba, a često se pre reči prijatno, sačeka trenutak – hrana se uslika i deli sa virtuelnim prijateljima. Za mnoge kuvanje je umetnost, a u Srbiji i regionu trenutno deluje više od 1.000 blogera koji se bave hranom, na razne načine. U okolini Novog Sada, veliki je broj majstora ovog zanata, a mi smo razgovarali sa nekima od najvećih poznavalaca gastronomije u Vojvodini.
Novosađanin Jovan Njegovan je kuvar u restoranu Sokače gde se spremaju klasična srpska jela. On je odrastao u restoranu, jer je ovaj posao tradicija u njegovoj porodici. Kaže da je kuvao za vrh vlasti i za siromašne, i otkriva šta je to što je svima njima zajedničko.
– Osmeh. To je kod svih isto. Volim kada gostu izmamim osmeh, kada ga obradujem poricijom koju mu serviram. Za predjelo volim da spremam nešto lagano, mediteransko, za centralno jelo nema greške sa sarmom, a tufahije su idealne za dezert – kaže ovaj mladi gastronom.
Njegov još mlađi kolega, Branislav Kockarević, sa samo 19 godina postao je šef kuhinje u poznatom novosadskom hotelu President. Sa samo 16 godina, imao je zadatak da kuva za ozbiljne goste. Poslužio je jagnjeće kotlete, gosti su bili zadovoljni, i to je bio prelomni trenutak za njegovu karijeru. Tata je osoba koja je najviše uticala na njega, a jelo koje najviše voli da sprema je karađorđeva šnicla za koju kaže da se može reći da je autentičo srpsko jelo.
Salaš 137 poznat je po odličnoj kuhinji, a suvlasnik Aleksandar Samardžija Splića je jedan od najpoznatijih Dalmatinaca u Vojvodini. Ovo je prvi turistički salaš u Srbije i ubrzo je postao pravo utočište za hedoniste i ljubitelje dobre hrane. Ovde se nude vrhunski specijaltiteti domaće kuhinje, a Aleksandar izdvaja omiljena jela svojih gostiju.
– Gostima se uglavnom najviše dopada naš tradicionalni nedeljni ručak koje se sastoji od supe, sosa i kuvanog povrća i mesa. Od slatkiša najpopularnije su šnenokle i koh, a dosta dobro prolazi i naša popaj salata i suve šjive punjene domaćim sirom, uvijene u slaninu i blago zapečene na roštilju. Gosti iz Dalmacije retko kada jedu roštilj i jedva sam ih nagovorio da probaju rečnu ribu. Kečiga je uspela da ih obori s nogu – kaže Splića.
Još jedan vrsni poznavalac svog zanata je i Sava Vukojev, Novosađanin koji je 20 godina proveo u Moskvi gde je kuvao i za Putina, a pre toga karijeru je gradio u SFRJ gde je bio lični Titov kuvar. Od njega se mnogo može naučiti o ovom poslu, pa mladi gastronomi često odlaze kod čika Save na lekcije.
Njegov zaštitni znak su bele rukavice, sa kojima uvek kuva. U svojoj kolekciji ima više od 60 vrsta kuvara, a jedan od najzanimljivijih je Futuristički kuvar, u kojem Sava predviđa šta će se jesti za 50 godina. On trenutno živi na vikednici u okolini Novog Sada, piše još dve knjige – „Kako sam hranio poznate ličnosti“ i „Moj život u Moskvi“.
Dodaj komentar