Nedavno je objavljena knjiga „Portret Grčke“, Nikolasa Gejdža, američkog književnika grčkog porekla. Na dvesta stranica sjajno su predstavljeni grčka istorija, karakter, običaji, ostrva i kultura. Pored nesvakidašnjih putopisa/eseja o Grčkoj i grčkim ostrvima iz pera Lorensa Darela, sad je pred nama i ovaj nadahnuti portret Grčke. Jedno od 14 poglavlja u knjizi je posvećeno karakteru, običajima i fizičkim osobinama Grka, Gejina deca.
Koliko su se Grci promenili od vremena njihovih praotaca, a koliko su ostali isti? Šta ih to čini neobičnima?
Zemlja, klima i more kao modelari
Današnji Grci definitivno nisu oni isti koji su gledali prva izvođenja tragedija Sofokla i Euripida. Vekovna vladavina Evopljana razlog su što danas u Grcima ima mešavine gena Engleza, Turaka, Italijana, Francuza. Današnji Grk ne liči na one likove sa vaza i mozaika na zidovima hramova Apolona i Zevsa.
Današnji omanji, crni, niski ljudi ne liče ne plave, visoke, bogolike heroje Tezeja i Herakla, kakve smo zamišljali iz mitologije.
Međutim, autor knjige „Portret Grčke“ navodi da mu se čini da je karakter preživeo, netaknut.
Zemlja, planine i more oblikovali su karakter, pa starosedeoci udaljenih ostrvskih delova u sebi imaju najviše sličnosti sa antičkim Grcima. Smatra se da je trećina stanovništva Grčke ostala da živi na selu, većina ih je prešla u gradove nakon Drugog svetskog rata.
Bogovi koje su Grci poštovali, od Zevsa do Apolona, formirali su živi temperament i praktični duh. Treba imati u vidu da je vekovima pre današnjih, modernih vremena Grčka bila siromašna zemlja, kamenita, bez plodne zemlje.
Duh starih Grka se hranio zemljom, vazduhom i morem, ali telo je trpelo. Taj isti Bog je podario ovoj zemlji visoke letnje temperature, što se može videti kad se pogleda vremenska prognoza za Grčku.
Zato su grčke narodne pesme i igre pune bola. Nikolas Gejdž kaže „Da bi se preživelo trebalo je imati jako srce i pronicljiv um. Svaki je Grk isto toliko praktičan, koliko i pesnik, umetnik i zanatlija, pošto drukčije ne bi mogao preživeti. Tokom istorije Grci su vodili ovaj dvostruki život.“
Stav prema strancima
Filoksenia (gostoprimstvo) je najviši oblik poštovanja gosta, stranca. Od antičkih vremena Grci su gostoprimstvo stavljali iznad sopstvenog blagostanja, poslednji komad hleba dali bi svome gostu.
Osobina nasleđena iz vremena kada je za odbijanje gostoprimstva sledila kazna od bogova. Grci su veoma ljubopitljivi, zadiru u privatnost svojim pitanjima tako što će vas, kao gosta za stolom, pitati o tome gde radite, kolika vam je plata, kakav vam je ljubavni život, koji su vaši politički stavovi.
Ne treba im zameriti, to je deo njihovog temperamenta. Veoma su duhoviti, često sarkastični, pa ponekad šala ili vic imaju za cilj postizanje psihološke premoći. Važno im je da budu duhoviti u društvu. Ponekad su te šale oštre pa „ubodu“ drugu osobu, često bude čarke i zadirkivanja.
Grci su ekspresivni u opisivanju, objašnjavanju i isticanju nečega u razgovoru – reči su nedovoljne, mora da se potpomogne rukama, ekspresijom lica, uzvikom koji će pojačati frazu koja se želi detaljno objasniti.
Poštovanje sebe i svojih bližnjih
Ali, treba pripaziti: tokom dijaloga, šale na račun treće osobe su u redu – ali praviti šegu na njegov račun je opasna stvar. Grk se da lako naljutiti. Epitet prznice je onaj deo Grka o kome smo u početku pisali, da je on sveznalica i to se ne dovodi u pitanje. To svoje ubeđenje će uvek isticati – nema veze da li se govori o politici, nauci, biologiji ili astronomiji – svaki Grk oseća da je upravo on stručnjak za tu stvar.
Grci su tradicionalisti, porodične vrednosti su im uvek na prvom mestu. Nema otuđenja kao na zapadu, rodbinske veze su veoma dugotrajne i uticajne, nema anonimnosti. U dobrim su odnosima sa komšijama, druže se i uglavnom nemaju tajni.
Takvi su i u dijaspori širom sveta, drže se zajedno, imaju svoja udruženja, zajednice. Dobra stvar je da je stopa nasilja u Grčkoj veoma niska baš iz razloga što je „sramota činiti loše stvari i brukati porodicu.“
O čemu Grci vole da pričaju?
Grci veoma lako sklapaju poznanstva, veoma su društveni. A vole da razgovaraju o svemu, jer oni su kolevka civilizacije pa kako god okrenuli, razumeju se u sve. Setimo se filma „Moja velika mrsna pravoslavna svadba„.
Otac, doseljenik u Ameriku, glava porodice, ne prestaje da uverava ljude oko sebe da svaka reč koja se izgovori potiče iz grčkog jezika i da ovaj svet ne bi postojao bez Grka! Grci stalno pričaju i mešaju teme o kojima govore. Razgovor im je neka vrsta terapije, zajednički jezički tretman kojim se razonode i tako „vežbaju jezik i izoštravaju um“. Bilo kako bilo, geopolitika i strategije sveta ih se mnogo ne tiču. Važno je da se ne dira njihova zemlja bogova, Odiseja, Homera, Sokrata i Platona.
Dva naroda u jednom
Grk u sebi vidi dva naroda. Istovremeno je deo plemenitih antičkih Grka i deo trezvenih Rimljana.
Gejdž u knjizi piše: “Kada se oseća plemenito i stvaralački, naziva sebe Helenom, a kada se oseća nastrano, sebično i svojeglavo, naziva sebe Romejom, što je grčka reč za Rimljanina. Deo njega koji stremi zvezdama je helenski, a deo koji teži niskosti je romejski.” Dakle, romejska strana Grka obraća pažnju na realno, materijalno, ne veruje mnogo zakonima već reaguje impulsivno, voli igru i muziku, gleda lične ciljeve. Helenski deo teži za idealnim, oslanja se na logiku, ispunjava zakonske norme, ceni obrazovanje radi sebe samog. Važno je i da oba dela imaju izraženu ljubav prema svojoj zemlji.
Nikolas Gejdž zaključuje: ”U svetu antiheroja, ohrabrujuće je naići na narod koji još uvek veruje u ideju renesansnog čoveka – da je čovek središte kosmosa.”
Dodaj komentar