Prošlo je 25 godina od operacije Oluja u kojoj je ubijeno oko 2.000 Srba, a proterano njih 280.000. U moru tužnih priča krajiških Srba izdvojila se ona o keruši Deni i večnoj ljubavi između psa i čoveka.
Dena je nakon operacije Oluja morala da pređe 500 kilometara kako bi pronašla svoju porodicu Radanović.
Cela priča o keruši Deni je počela u Petrinji, u gradu blizu Zagreba, gde su živeli Radanovići. Oni su 1991. godine dobili štene od komšije, a deca su mu dala ime.
Međutim, četiri godine kasnije, „Oluja“ je srušila njihov zajednički dom.
Dena je ostala u dvorištu kuće u Petrinji sama. Radanovići su se obreli u izbegličnkom centru u Rumi, pokušavajući da organizuju normalan život.
Glava porodice Milan se zaposlio kao vozač autobusa i nekako su sastavljali kraj s krajem. Ipak, tuga za Denom bila je velika, i njihova sreća nikada nije bila potpuna. Mislili su da je više nikada neće videti.
Keruša Dena nije mislila tako. Nakon nakon 139 dana lutanja i pređenih 500 kilometara od Petrinje do Rume, uspela da pronađe svoje vlasnike koji nisi u tom egzodusu stigli da ga povedu sa sobom.
Prošla je kroz gradove Dvor, Novi, Prijedor, Banjaluka, Prnjavor, Derventa, Modriča, Brčko, Bijeljina, Bogatić, Sremska Mitrovica.
Na putu su joj se isprečile reke Una, Sana, Vrbas, Bosna, Drina, Sava. Prepreke su bile male kakva je ljubavi koja ju je vukla da pronađe svoje vlasnike.
– Pred novu 1996. godinu, tačno 22. decembra, u sobu je utrčao sin Goran i beskrajno uzbuđen rekao: Mama, došla nam je Dena! – ispričala je priča Dušanka, i dodaje da u prvom trenutku kerušu nije mogla da prepozna jer je mnogo smršala, a šape su joj bile krvave i bez noktiju.
U Rumi se Dena oštenila i donela na svet petoro kučića. Štenad su poklonjena Rumljanima, a ona je odletela u Kanadu sa svojim vlasnicima.
Nažalost, Dena je uginula, ali Radovanovići i dalje čuvaju njen pepeo u svom domu.
Dodaj komentar