Karići Miloševića zamenili Lukašenkom, grade po Belorusiji i zgrću ozbiljnu lovu

Porodici Karić je bliskost sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom obezbedila porodici Karić zavidnu poslovnu poziciju. Njihove kompanije dobile su državno zemljište vredno oko 800 miliona evra, uživaju poreske olakšice i dobijaju velike državne građevinske projekte i pored toga što nijedan od tih projekata nisu završili onako kako su obećali, što pokazuje istraživanje novinara OCRRP-ja, beloruskog Belsata i KRIK-a.

Novinari su otkrili i nove veze ove dve porodice: u jednoj od svojih kompanija Karići su zaposlili suprugu sina beloruskog predsednika

„Svetionik Minska“, projekat koji je pobedio na gradskom arhitektonskom konkursu 2008. godine, trebalo je da glavnom gradu Belorusije da futuristički izgled: na prikazu projekta dominirale su staklene kule koje su uvijene poput vadičepa obavijale neboder visok 300 metara, a između stambenih blokova kanalima su krstarile gondole poput onih u Veneciji.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bogoljub J. Karic (@bogoljubkaric)

Projekat je predložila kompanija „Zomeks Investment“ u vlasništvu poznate srpske porodice Karić koja ima bliske veze sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom. Ova porodica i njeni najistaknutiji članovi, braća Bogoljub i Sreten, razvili su poslove u Belorusiji pošto su iz Srbije pobegli pred optužbama da su se obogatili nezakonito izvlačeći novac iz preduzeća u kojima im je partner bila država. Braća su godinama bila u bekstvu, a u Srbiju su se vratili krajem 2016, neposredno nakon što su sve istrage protiv njih obustavljene.

Kompanija „Zomeks“ dobila je ogromne poreske olakšice i državne resurse za podršku izgradnji, a dekretom predsednika Lukašenka i besplatno zemljište u centru grada. Ipak, projekat nije realizovan.

Tri godine kasnije, umesto obećanih kula, nebodera i jednog od najvećih vodenih parkova u Evropi, na prostoru „Svetionika Minska“ nikle su višespratne stambene zgrade od cigle, kakvih ima širom prestonice Belorusije.

Ovo nije izuzetak kada su u pitanju projekti kompanija porodice Karić u Minsku. I ostali su imali isti obrazac: krupna obećanja i izdašna vladina podrška ambicioznim projektima koji se nikada ne ostvare.

Uprkos tome, kompanije i dalje dobijaju državne ugovore.

„Zomeks“, koji je 2020. godine promenio naziv u „Emirates Blue Sky“, i njegove dve sestre firme trenutno imaju najmanje 11 građevinskih projekata u okolini Minska, pokazuje istraživanje OCCRP-ja, Belsata i KRIK-a. Ove kompanije su najveći građevinski investitori u gradu i dobile su oko 400 hektara zemlje vredne oko 800 miliona evra.

Novinari su takođe otkrili i da je porodica Karić izvela manevar koji im je omogućio da izbegnu sankcije koje im je krajem prošle godine uvela Evropska unija i da nastave da profitiraju od saradnje sa Lukašenkovom administracijom.

Naime, do kraja prošle godine, sve tri firme koje se bave građevinskim projektima bile su u vlasništvu „Dana Holdings“, kiparske kompanije u vlasništvu Nebojše Karića, sina Bogoljuba Karića. U decembru 2020. godine Evropska unija stavila je ovu kompaniju na „crnu listu“ zbog podrške Lukašenkovom nedemokratskom režimu koji je brutalno razbio mirne demonstracije organizovane zbog nameštenih izbora.

Karići su možda predvideli potez Evropske unije. Samo nekoliko dana pre nego što je objavljena „crna lista“, „Dana Holdings“ je izašla iz vlasništva firmi u Belorusiji, a umesto nje ušla je kompanija „Enterprise Developments Holding Limited“ registrovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

Direktor i vlasnik firme iz UAE je, kako pokazuje poslovna dokumentacija, Mustafa el-Tobgi. Čovek istog imena bio je 2013. godine naveden kao direktor „Dana Holdings“ na reklami koju je ova kompanija imala na popularnom beloruskom sajtu TUT.by.

Budući da više nisu zvanično u vlasništvu „Dana Holdings“ beloruske kompanije porodice Karić mogu da izbegnu sankcije Evropske unije i da nastave da unovčavaju svoje veze sa Lukašenkom.

Vibor Mulić, predsednik upravnog odbora kompanije „Dana Holdings“, u pisanom odgovoru novinarima naveo je da se pravni tim kompanije žalio na odluku o sankcijama.

„Sve odluke pre sankcija, poput promena vlasništva, bile su isključivo iz poslovnih razloga”, naveo je Mulić.

Negirao je da porodica Karić ima privilegovan odnos sa Lukašenkom navodeći da poslove dobijaju na tenderima, a poreske olakšice u skladu sa zakonima.

„Postoji veza samo između ‘Dana Astre’ i Nacionalnog olimpijskog komiteta“, rekao je Mulić misleći na sponzorstvo kompanije nad beloruskim Olimpijskim komitetom čiji je potpredsednik Lukašenkov sin.

Međunarodne institucije više od decenije podstiču Belorusiju da se udalji od državne ekonomije uspostavljene u sovjetsko vreme. Umesto tržišne ekonomije, međutim, u ovoj zemlji pojavio se sistem „prijateljskog kapitalizma“ od koga profitiraju privatne firme koje imaju dobre veze. Državni zvaničnici i njihovi bliski saradnici imaju privilegovan položaj i iznose bogatstvo iz zemlje preko ofšor kompanija.

Ovo se vidi i u građevinskom sektoru u kojem se sitaucija značajno promenila u poslednjih deset godina. U 2011. izgradnja većine stambenih objekata u Minsku bila je pod državnom kontrolom, a prošle godine primat su preuzeli privatni investitori koji su gradili više od 90 odsto novih projekata u beloruskoj prestonici, ispričala je novinarima Natalija Litovskaja, stručnjak za nekretnine iz Minska.

Među najvećim profiterima bile su tri firme u vlasništvu porodice Karić – „Zomeks Investment“, „Dana Astra“ i „Belinte Robe“. Njihovi vlasnici pobrali su plodove bliskog odnosa sa Lukašenkom, koji Belorusijom vlada od 1994. godine i koga često nazivaju „poslednjim evropskim diktatorom“.

Karići su se obreli u Belorusiji nakon što je u Srbiji 2006. godine pokrenuta istraga njihovog poslovanja. Više članova porodice, među kojima i Bogoljub Karić, bili su osumnjičeni da su se obogatili nezakonitim mahinacijama i privilegovanom položaju u režimu Slobodana Miloševića. Tužilaštva su tvrdila da su Karići, između ostalog, oštetili budžet Srbije tako što su iz „Mobtela“, telekomunikacione kompanije u kojoj su bili partneri državi, kroz lažne ugovore i nepostojeće poslove „ispumpavali“ novac. Bogoljub i njegov brat Sreten bili su i na poternicama, ali su nakon deset godina svi postupci obustavljeni i oni su se vratili u Srbiju.

Tokom bekstva Karići su utočište pronašli u Rusiji i Belorusiji gde su izgradili bliske veze sa predsednikom Lukašenkom.

Ostatak teksta pročitajte na sajtu Krik.rs