Prolazi prva sedmica meseca i još uvek se dobro držim. Kada prodavačica u supermarketu izmeri 220 gr. umesto 200 i upita me da li da skine višak, ja ponosno kažem „ne treba“.
Ipak, još dva-tri puta tako i ode plata, a u najboljem slučaju ima još nedelju dana do sledeće, a najčešće još dve treba pregurati.
Ni najbolji svetski iluzionisti ne umeju da izvedu ovaj trik, ali mi sigurno znamo, jer smo se navikli na život u Srbiji.
Pokušali smo da se setimo šta sve radimo kad negde oko 20. u mesecu ostanemo bez love.
Već ste izvadili sve pare iz džepova i pretražili i onaj mikro džepić na jakni. Onda počnete svaki dan ponovo da pretražujete jer možda niste bili dovoljno pažljivi.
Kada bi samo neko mogao da vam snimi izraz lica dok rukom kopate po zimskoj jakni koju ste spakovali u martu jer možda… ako se desi da nešto počne da vam šuška pod rukom, već sistemom pipanja znate da li je u pitanju 10 ili 100 dinara, a kad jednom u 100 godina naletite na 200 vi ste jebeni Rokfeler i svet je vaš.
Obijate kasicu (svoju ili detetovu svejedno, u stvari i nije svejedno ali šta da se radi) i brojite siću za cigare.
Nervirate se što bar nema metala od 20, 10 i 5 dinara nego sve od 2 i dinar.
Kad stignete do 150 neko vas nešto pita i zaboravite dokle ste stigli.
Kada napokon napapirčite za paklu, prebrojite još dva puta da se ne bi izblamirali u trafici jer uopšte vam nije problem što ćete tamo istovariti dve kile metala, pare su pare.
I zašto lik iz trafike uvek prevrne očima kad vas vidi?
Šta će vam meso? Pa nećete umreti ako sedam dana jedete krompir…kuvan krompir, pečen krompir, restovan krompir…a ne, nema luka.
Žickate od mame i sestre i izlazite samo na mesta na kojima možete da pijete kafu na crtu.
Zajmite od svih koje poznajete, oni i očekuju da ćete pitati nekih deset dana pred platu i ne bune se.
Onda šatro ubeđujete sebe da je nemoguće da ste ostali bez para, pa sto puta proverate račun i psujete banku što vam je poslednji štek „maznula“ za održavanje računa.
Jao, nestalo je šampona. Neće vam otpasti kosa ako je operete sapunom za ruke.
Češće se viđate s ljudima koji imaju pare.
Odlazite ranije na spavanje jer večera ionako nije zdrava, a krče vam creva.
Pijete baaaš puno vode jer smanjuje osećaj gladi.
Presrećni ste kada se setite da vam drugar duguje 300 dinara i momentalno ga zovete.
Proveravate šta imate u zamrzivaču, često se nađe nešto što je stavljeno pre nekoliko meseci i zaboravili ste na to.
Razmišljate da li ste već prodali baš sve od babinog zlata i razočarano maštate o štednji, većoj plati i nasledstvu rođaka koji je nekad davno emigirirao u Ameriku, od tad niko nije čuo za njega, a napravio je imperiju koju ostavlja baš vama.
„Uživajte“ u izobilju još nekih nedelju dana, a onda kreće neminovna borba…
Zašto se ljudi u Srbiji ponizno izvinjavaju na svakom šalteru?
Dodaj komentar