Kako obezbediti imovinu dok ste na godišnjem odmoru

Sezona godišnjih odmora, po uvreženom mišljenju, predstavlja pravo vreme za provalnike svih kalibara. Tada je manje ljudi u gradu, a i oni koji ostaju traže načina da se sklone od vrućina, najčešće odlaskom na gradsku plažu. Ipak, izgleda nema pravila da u određenom dobu godine bude više provala nego u nekom ostalim. Ima onih provalnika koji dolaze sa strane i tokom dana urade četiri-pet provala. To su prolaznici koji rade u serijama. S druge strane, domaći provalnici se više informišu o žrtvi.

Već šteta uvek se može preduprediti. Najbolje je ne držati u kući veće količine novca i nakita, pogotovo što sefovi u bankama nisu skupi. A u 90 odsto slučajeva, iz stanova se odnosi novac i zlato. Policija smatra da tehniku odnose samo amateri. Među njima su najzastupljeniji maloletnici, narkomani i skitnice. Ali ima i onih drugih, koji su školu učili po zatvorima. Oni već znaju kako da što brže odrade posao, da sakriju tragove. Obazrivi su i imaju svoje načine. Uz to, povezani su sa ilegalnim preprodavcima i topioničarima zlata.

Stanovi su najčešće meta provalnika u prepodnevnim časovima radnim danom, dok se kuće obijaju predveče. Ali najbolje rezultate u zaštiti od provala daju dobrosusedski odnosi. Dobar komšija se pokazao kao korisniji od alarma. To podrazumeva da na dolazak sumnjivog gosta kada njegove komšije nisu tu reaguje pozivajući policiju. Ipak, sumnja se možda nekad i ne pokaže kao osnovana, ali bolje je tako nego propustiti prijavljivanje provalnika.

Sve u svemu, treba održavati dobre odnose sa komšijama, što znači više sigurnosti za sve. Potrebno je motriti na nepoznate osobe koje se motaju oko komšijskog stana ili traže informacije o komšijama. Spuštene roletne, puni poštanski sandučić, neodgovaranje na telefonske pozive gotovo su nepogrešivi pokazatelji da je stan prazan. Zato se treba stvoriti utisak kao da je neko uvek kod kuće. Trebalo bi zamoliti komšiju da svakodnevno provetrava stan, otvara prozore, menja položaj roletni, prazni poštanski sandučić. Pred polazak na put trebalo bi ostaviti podignute roletne. Stalno spuštene roletne privući će pažnju lopova.

Takođe ne bi trebalo ostavljati upaljeno svetlo, jer lopov će, ako duže posmatra kuću, primetiti da ono stalno gori, pa će ta mera biti kontraproduktivna. Ni poruke na telefonskoj sekretrici ne smeju da otkrivaju da nikog nema kod kuće.

Radnje koje u svojoj ponudi imaju sigurnosne brave i uređaje rade sasvim dobro. Sudeći prema cenama u novosadskim prodavnicama alarma, sigurnosnih brava i kamera zaključujemo da i ovde važi pravilo – koliko para toliko i sigurnosti.

Tako je najjeftiniji, ali i najmanje pouzdan obični cilindar koji košta od 300 do 500 dinara. Za nešto sigurniji, kodirani, koji se otvara specijalnim ključem s rupicama, potrebno je izdvojiti od 1.000 do 4.000 dinara. Sigurnost iza obične brave plaća se od 250 do 350 dinara, a ako joj ojačanje pruža i gornja pomoćna, potrebno je još 380 do 1.000 dinara.

Kako raste kvalitet i jačina „odbrane“ na vratima, tako raste i cena. Za takozvanu H – bravu potrebno je izdvojiti oko 10.000 dinara i naviše, ali ova cena podrazumeva šipke koje se nalaze na vratima i ulaze u četiri zida. Nešto jeftinija je sigurnosna letva koja ima dve šipke što ulaze u zid pored vrata, a košta oko 6.000 do 8.000 dinara.

Oni kojima brave nisu dovoljne, mogu da se osiguraju ugradnjom kamera i alarma. Za najjednostavniji, takozvani nadzorni sistem, koji podrazumeva kameru i njen priključak na televizor u kući biće dovoljno od 50 do 150 evra. Ima međutim i onih koji ulivaju veću sigurnost, ali i koštaju 7.600 evra, dok je za video interfon potrebno da se izdvoji od 400 do 500 evra. Za sigurnost koju će u kući pružiti alarm potrebno je oko 750, a u stanu 150 evra, mada ih ima i za 50 evra.

Kako su nam prodavci rekli većina ljudi koji kupuju sigurnosne uređaje čini to tek posle pljačke. Pravilo je takođe da se u zimskom periodu ova vrsta proizvoda nešto slabije prodaje, a najveća zainteresovanost je u leti, pred godišnje odmore.