Akademik Vladeta Jerotić ostavio je dubok trag u srpskom društvu, a svoje znanje nesebično je delio i poklanjao govoreći jezikom razumljivim i onima koji nisu imali nikakvo formalno obrazovanje.
Naš čuveni psihijatar i teolog uspevao je i u dubokoj starosti da održi mentalnu snagu, prisebnost i koncentraciju pa je po nekoliko časova uspevao da govori pred uvek ispunjenim salama, ali i pred televizijskim auditorijumom.
Jerotić je i u 92. godini uspevao u nameri da sačuva savršeno pamćenje, a u tome su mu pomogle jednostavne vežbe.
– Preko 30 godina, svakog drugog dana ja sebe preslišavam engleske reči. To mi je treći jezik. Prvi je bio francuski, nemački drugi, koga je bilo najviše kada sam bio u Evropi. Engleski sam naučio posle 30 godina. Bio sam u Engleskoj nekoliko meseci, nisam naučio Bog zna koliko. Čitam skoro bez rečnika, ali nije isto čitati i govoriti. Imam uvek neki nov engleski tekst pred sobom i preslišavam se šta radim.
Preslišam se prvo dve-tri nove reči od pre dva dana, ne više od toga. Ako sam ih zapamtio, onda čitam tekst i nove reči iz teksta beležim u rečnik i preslišavam se opet za dva dana. A ako nisam zapamtio one reči od b, ne učim nove, nego i dalje obnavljam stare. Radim preko 30 godina svaki dan na svom rečniku – govorio je Jerotić.
Pesmice su takođe korisne u procesu treniranja pamćenja.
– Druga stvar je učenje pesmica. Nalazite nove pesmice, učite ih, preslišavajte se i znaćete 15-20 pesmica napamet jednog dana. Obnavljate svoje pamćenje iznova i osvežavate ga. Uzmite pesme Branka Radičevića, Jovana Dučića, Milana Rakića ili nekih modernih pesnika. Ne moraju biti to dugačke pesme, mogu biti kraće.
Učite pesmu napamet. Ne možete da je zapamtite? Čitajte je 10 puta pa je zapamtite, ne možete da je ne zapamtite. Naučite je, pa se posle dva, tri, pet dana preslišajte da li ste je zapamtili. Zapamtili ste, odlično, prelazite na novu pesmu. Tako se pamćenje održava. Naučnici kažu da imamo 10 milijardi neurona u mozgu – smatrao je akademik.
Njegov odlazak nenadoknadiv je gubitak koji će se tek osetiti u godinama pred nama, naročito ukoliko se u obzir uzme društvena degradacija koja se svakodnevno promoviše putem različitih kanala informisanja, ali i dezinformisanja.
Dodaj komentar