I, kako je prošao švedski eksperiment?

Švedski pristup borbi protiv koronavirus od samog početka pandemije intrigira svetsku javnost. Podsećamo, dok je većina zemalja sveta uvodila stroge zabrane, Švedska je odlučila da mahom ostavi mahom kako jeste i naciji dozvoli da stekne kolektivni imunitet.

Kakve je mere uvela Švedska?

Restorani, kafići i noćni klubovi nisu prestajali sa radom, uz preporuke socijalnog distaniranja.

Škole za decu do 16 godina su isto održavale redovnu nastavu bez problema.

Samo su okupljanja svedena na maksimum 50 ljudi, dok su škole i univerziteti bili zatvoreni.

Ali zato nije bilo policijskog časa, niti ukidanja prevoza kao i zabrane kretanja za starije od 65 godina.

Postojala je samo preporuka za rad od kuće, koju su mnogi poslušali pa je kretanje u Stokholmu bilo umanjeno za 75 odsto!

Ovakav način funkcionisanja države podržali su evroskeptici koji su smatrali da je „švedski model“ najbolji i da su sve države EU trebale da ga prihvate.

U međuvremenu „švedski model“ su pohvalili zvaničnici SZO i veliki broj američkih konzervativaca, piše Washington Post, a prenosi Travel magazine.

Da li je „švedski model“ baš idealan?

Ako pitamo brojke, nije. Jer brojke govore protiv modela.

Švedska ima daleko veću stopu smrtnosti naspram velikog broja evropskih zemalja, pa i SAD-a koji ima više od 100.000 smrtnih ishoda.

Strategija izbegavanja karantina, dovela je do toga da Švedska ima 358 smrtnih slučajeva na milion stanovnika, a Danska 93, Finska 53 i Norveška 44, piše Politika.

Kritike na račun modela su išle toliko daleko da su mnogi počeli da govore kako je „eksperiment uspeo, ali je pacijent mrtav“.

Švedska do sada ima više od 35.000 potvrđenih slučajeva zaraze i 4.266 smrtnih ishoda.

Većina umrlih je u proseku imala iznad 70 godina i bila rezident nekog staračkog doma.

„Najslabija tačka modela je što je pogodio stariju populaciju“, izjavila je Olofsdoter, ambasador Švedske u Ujedinjenim nacijama.

Kolektivni imunitet vodilja „švedskog modela“

U međuvremenu, glavni epidemiolog zemlje Anders Tegnell je izjavio kako je trećina populacije stekla imunitet do sada.

Ako je suditi prema njemu, to je sjajna osnova za jesen kada se očekuje drugi talas virusa.

Inače, kolektivni imunitet je postao glavna debata među epidemiolozima.

Neki smatraju da je sticanje kolektivnog imuniteta dovoljno da država opravda smrt među starijom populacijom.

Drugi su ubeđeni da će Švedska ukoliko se ne pojavi vakcina, biti u daleko goroj situaciji ako nastupi drugi talas, nego zemlje u kojima su postojale restriktivnije mere.

Olofsdotter je ipak naglasila kako je odluka da se država ne zatvara, bila doneta isključivo zbog uverenja da će se na taj način zaštititi životi, a zdravstvenom sistemu pomoći da radi bez problema.

Zašto bi zdravstveni sistem bio ugrožen?

Jer bi veliki deo medicinskog osoblja morao da uzme neplaćeno i čuva decu kod kuće.

Švedska strategija nije izrađena u skladu sa ekonomskim potrebama

Ekonomija zemlje u velikoj meri zavisi od globalnih lanaca snabdevanja.

Predviđanja su da će ove godine pretrpeti pad od otprilike između 6 i 7 procenata bruto domaćeg proizvoda – u poređenju sa Nemačkom i SAD.

Nezaposlenost bi do leta mogla dostići 10 procenata, što je neverovatno visoka brojka za Skandinaviju.

Ali Švedska koristi snažnu socijalnu državu koju je vlada samo nastojala osnažiti za vreme pandemije.

Među odlukama vlade je bilo i ubrzanje bolovanja kako bi se osiguralo da oni koji imaju simptome ostaju kod kuće.

„Borba za živote ljudi ne bi ni smela da bude ekonomsko pitanje“, izjavila je Olofsdoter.

Ona je dodala da njena zemlja nije zacrtala ovaj model kao trajni pristup epidemiji, te da bi mogla da promeni kurs ukoliko se poveća broj zaraženih.