Ako bi količina zagađenja vazduha u Kini bila na nivou kakvom je bio tokom izolacije zbog koronavirusa, između 50 i 100 hiljada smrti bi moglo biti izbegnuto.
To pokazuje studija koju je u martu sproveo Centar za međunarodna klimatska istraživanja (CICERO) u Norveškoj, prenosi b92.
Bolji kvalitet vazduha zabeležen je i u drugim delovima sveta, ali će uticaj tog faktora verovatno biti manji u Evropi nego u Kini, smatra Kristin Onan iz istraživačkog centra.
Studija, koja nije bila predmet stručne evaluacije, deo je projekta Iscrpljenost (EXHAUSTION), koji proučava kako toplota i zagađenje vazduha utiču na javno zdravlje, uzimajući u obzir globalno zagrevanje i očekivan rast temperature u Evropi.
“Nikome na umrlici ne piše da je umro od zagađenja vazduha, kao što je slučaj sa koronavirusom. Ali veliki broj dokaza, zasnovanih na epidemiološkim studijama širom sveta, govore nam da zagađenje vazduha povećava broj umrlih i obolelih. To je posebno izraženo u slučaju respiratornih i kardiovaskularnih bolesti”, izjavila je Kristin Onan u intervjuu za časopis EU za istraživanja i inovacije Horajzon (Horizon).
Prema prvom proračunu do kojeg se došlo u istraživanju, između 50.000 i 100.000 života bi moglo da bude sačuvano ako bi tokom jedne godine zagađenost vazduha ostala za 20-30% niža od proseka, kao što je bilo tokom trajanja mera izolacije.
Podsećajući na podatke Svetske zdravstvene organizacije da zbog zagađenja vazduha godišnje umre 4,2 miliona ljudi, Kristin Onan ističe da je cilj njenog istraživanja bio da podseti da zagađenje ubija ljude svaki dan širom sveta.
“Već znamo da nivo zagađenosti verovatno neće ostati na nivou tokom izolacije, sada kada ekonomija ponovo oživljava u Kini. Ipak, čak je i dva ili tri meseca manje zagađenosti zbog mera izolacije moralo da ima uticaj na smrtnost. Tačno koliko, za sada je teško reći”, izjavila je Kristin Onan.
Po njenom mišljenju, nije nemoguće da je zagađenje vazduha moglo da pogorša posledice pandemije koronavirusa. Život u zagađenoj sredini utiče na stanje pluća i zdravlje čoveka.
“Posle epidemije SARS-a 2003. u Kini sprovedena je studija koja je pokazala da su stanovnici veoma zagađenih područja izgleda bili podložniji ozbiljnijim posledicama virusa SARS. Činilo se da su oni koji su pogođeni zagađenjem bili u većoj smrtnoj opasnosti. Nedavna istraživanja o koronavirusu u Italiji i SAD pokazuju slične rezultate”, navodi Kristin Onan.
Za razliku od Kine, gde je zagađenost mikroskopskim česticama ekstremno visoka, Evropa ima veći problem sa azot-dioksidom (NO2). Prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu, u mnogim većim evropskim gradovima nivo NO2 je tokom trajanja mera izolacije bio za 20% do 50% niži.
Mada je zagađenje vazduha mikroskopskim česticama najštetnije po zdravlje, veliko smanjenje koncentracije NO2 u Evropi će takođe verovatno imati pozitivne efekte, posebno u slučaju astmatičara.
Iako sadašnje mere izolacije neće dugo trajati, Kristin Onan veruje da ova situacija može pomoći ako ljudi postanu svesni velikog smanjenja zagađenja i počnu da cene pozitivne efekte toga na njihovo zdravlje, “tako da se zahtevaju strože politke o zagađenju vazduha, i to ne samo od ekoloških grupa, nego uopšte glasača”.
“Konačno, potreban je prelaz sa fosilnih goriva na čistu, obnovljivu energiju da bi se rešio problem”, istakla je Kristin Onan.
Prema nedavnom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu, procenjuje se da je više od 50% od 400.000 preranih smrti zbog mikroskopskih čestica PM2,5 u Evropi moglo da bude izbegnuto da su potpuno primenjivane postojeće politike o kvalitetu vazduha.
“Stroži standardi, zajedno sa pojačanim sprovođenjem postojećih politika, mogu da sačuvaju mnoge živote”, izjavila je Kristin Onan.
Posle 30 godina vrhovi Himalaja se vide iz Indije
Dodaj komentar