Iako su ugostiteljski lokali koji nose nazive po Jugoslaviji danas prava retkost, jedna kafana u centru Beograda s ponosom nosi naziv „SFRJ“.
Do nje vode stepenice, a ulazak u kafanu nostalgičare vraća u duh kada je vladalo bratstvo i jedinstvo.
Vlasnik Dragutin Đekić kaže da je, prilikom osnivanja, ideja bila da se ljudi opet spajaju kao nekada, piše N1.
– Ideja je bila da se svi iz bivših republika okupe za jednim stolom. U staroj kafani, na prvobitnoj lokaciji, imali smo “sto zajednice” koji je bio izgraviran sa bivšim republikama i gradovima i tu je svako mogao da se pronađe mesto odakle dolazi, kaže Dragutin.
Kafana postoji od 2013. godine, najpre u Kraljevića Marka, a sada nadomak Brankovog mosta i Luke Beograd.
Karirani stolnjaci, kafa poslužena u fildžanima, različiti naglasci gostiju koji dolaze iz raznih krajeva bivše države, samo su jedan od utisaka kada uđete u ovu kafanu čiji miris i duh asociraju na staru Jugu.
Sada, kaže Dagutin, turistima iz raznih krajeva sveta ovo mesto postaje omiljeno pa tako rezervacije za sto obezbeđuju i pre dolaska.
– Sada se nalazimo na turističkoj mapi i kod nas dolaze namernici, ali i prolaznici, ističe.
Pored tradicionalne narodne, u kafani se pušta i ex YU pop i rok muzika.
Rekviziti i fotografije koje krase ovaj lokal, kaže vlasnik, kupljeni su na buvljacima, ali mnogo njih prikupljeno je zahvaljujući akcijama.
– Pravili smo akcije da ljudi donose predmete iz perioda Jugoslavije kako ih ne bi bacali i kako ne bi zavšili na deponiji. Onda bi nam donosili ovde u kafanu, a mi bismo ih počastili kafom, pićem ili kolačom. Donose nam ljudi i dan danas predmete, svakodnevno, kaže Dragutin.
Ističe i da su mnogi gosti upravo zbog ambijenta oduševljeni.
– Kafana je stvarno kao mali muzej. Od raznih slika, starih uređaja, telefona, šlemova, zastava, knjiga, navodi.
Generacijama koje ne pamte život u bivšoj Jugoslaviji, kaže Dragutin, još više je intesantno kada dođu u „SFRJ“.
– Njima je zanimljivo jer oni ne pamte taj period i uvek se neko nađe tu ko im priča na tu temu i ko im objašnjava sam taj život i kako se živelo, kako su se ljudi družili, naglašava.
U kafani se svakodnevno mesi domaći hleb, služi vojnički pasulj, prebranac, baklava.
– Za doručak imamo domaće uštipke i proju. Taj nacionalni meni koji je bio i nekada, a i sada. Imamo dobar ribić u kajmaku, ćevape koji su možda i bolji od sarajevskih, neskroman je Dragutin.
Sa druge strane, navodi, nije lako danas držati kafanu, ali smatra da su uradili pravu stvar.
On i njegov kum, sa kojim je zajedno otvorio kafanu, od prvog dana funkcionišu besprekorno, i tome Dragutin pripisuje uspeh ove kako je naziva, dobre priče.
– Ima ljudi kojima nije legao komunizam u to vreme ali šta da radimo, oni ne svraćaju naravno, kaže kroz smeh.
Dragan je imao i poruku za kraj koja je ujedno i natpis na uniformama konobara: „Živi, živi – duh boemski!“
Izvor: N1
Dodaj komentar