Epidemija koronavirusa u Južnoj Koreji svedena je tek na statistiku. Njihov princip borbe je jedinstven u svetu i tamo ni u jednom trenutku nije proglašavan karantin i policijski čas.
Koji je njihov recept?
Rani znaci krajem februara bili su alarmantni – hiljade ljudi postalo je pozitivno na virus. Na vrhuncu epidemije zabeleženo je više od devet stotina slučajeva u jednom danu, ali samo sedam dana kasnije broj zaraženih počeo je da se smanjuje.
Danas u južnoj Koreji dnevno oboli tek nekoliko desetina ljudi, piše Blic.
„Njujork tajms“ navodi da je Južna Koreja upotrebom „agresivnog javnog zdravstva“ uspela da pobedi epidemiju. A sve to uspela je bez drakonskih mera ograničavanja kretanja ili opšte izolacije, poput evropskih zemalja.
Korejski „recept“ glasi: treba brzo intervenisati, pre razvoja krize. Korejske vlasti su naložile farmaceutskim kompanijama, samo sedmicu nakon što je potvrđen prvi slučaj, da počnu da izrađuju setove testova na virus, obećavši im punu podršku.
Koreja danas proizvodi oko 100.000 testova dnevno i u pregovoru je sa 17 zemalja da ih izveze.
U Južnoj Koreji testiranja su rađena rano, često i sigurno. Testirali su više stanovnika od bilo koje druge zemlja na svetu, čime su došli u situaciju da mogu na vreme da izoluju sve sumnjive slučajeve i da im daju brzu pomoć nakon što se otkrije da su zaraženi.
Kako navodi „Njujork tajms“, Južna Koreja je sprovela oko 300.000 testova, što je 40 puta više nego u SAD, gledano po broju stanovnika.
Stranim gostima u zemlji omogućeno je skidanje mobilne aplikacije putem koje su mogli da provere da li spadaju prema simptomima u rizičnu grupu.
Hoteli, kancelarije i poslovne zgrade koriste termalne kamere kako bi ustanovili da li neko ima visoku temperaturu, a temperaturu su proveravali i restorani pre nego bi pustili goste unutra.
Takođe, sprovođeni su konstantno praćenje kontakata obolelih i nadzor.
Kada je neko potvrđeno pozitivan na korona virus, slede mere identifikacije, praćenja i – ako je nužno – izolacije svih osoba sa kojima je zaraženi bio u kontaktu.
Južnokorejske vlasti su još tokom epidemije MERS-a razvile alate i veštine praćenja obolelih, koje uključuju nadzor putem bezbednosnih kamera, zapisa kreditnih kartica i podataka iz dži-pi-es uređaja njihovih automobila i mobilnih telefona.
Takođe, građane su o razvoju situacije obaveštavali putem društvenih mreža. Kada bi se ustanovilo kretanje obolelog, na mobilne telefone dobijali su informacije gde su se kretali, čak i koje su autobuse koristili, a, ako je bilo moguće saznati, građanima je rečeno i da li je oboljeli koristio zaštitne maske.
Razvijena je i aplikacija koju moraju koristiti oni u samoizolaciji, a ako bi pacijent napustio kuću, bio bi drastično novčano kažnjen.
Većina građana spremno je prihvatila ove mere koje su ponekad ozbiljno narušavale privatnost.
Sve je to dovelo je do stope smrtnosti manje od jedan odsto – uverljivo najmanje na svetu.
Dodaj komentar