Bosansko-hercegovački glumac Josip Pejaković publika u regionu najbolje pamti po ulogama u monodramama: „On meni nema Bosne“, „Oj živote“ i „O, izbjeglice“. U jednom od intervjua koji je dao Slobodnoj Dalmaciji govorio je o nekadašnjoj državi, fukarama koje su isplivale posle rata, jugonostalgiji i savršeno je opisao trenutak u kojem danas živimo.
Izvod iz intervjua Slobodnoj Dalmaciji prenosimo u celosti.
„Rodio sam se i živeo u puno većoj državi od Bosne i Hercegovine, u kojoj sada živim. I teraju me da budem srećan ovde. A ja ne mogu biti srećan jer znam da živim i da ću umreti u zlu koje još nije viđeno, u mržnji, nepoštovanju i preziru kakvi se ne pamte.
Šta je i kako slavila Jugoslavija (FOTO+VIDEO)
Svima nam je, osim fukarama, koji nikad ništa nisu vredeli, a sad su izašli na površinu, bilo bolje. Sad je samo njima dobro. I sad ja moram biti srećan da sam ovde niko i ništa. I govore mi da sam jugonostalgičar.
Zato što ponirem u ono što sam bio, što sam kao cenjeni glumac osvojio. Onda sam dobio sve što glumac može dobiti, a u ovoj mojoj jebenoj Bosni i Hercegovini dobio sam samo infarkt! A šta to na mladima ostaje!? Mržnja i zlo!
Čekaju te fukare sa sve tri strane u BiH da mi stariji, koji pamtimo da je ne tako davno bilo bolje od ovoga, pokrepamo. Pa da mladi, ne znajući da je bilo puno bolje, prihvate ovo zlo kao najbolje rešenje.
Nas vreme gazi, na pozornicu dolazi mladež tih fukara koja je puno opasnija od njih samih. Ta mladež ne zna istinu, nitko joj je ne govori. Ta deca su zatrovana permanentnom laži. Bio bih budala da se ne mogu pomiriti s raspadom države u kojoj sam rođen.
Pomirio sam se s tim da više nema moga dobrog oca Ante i moje mile majke Danice. Njih sam sigurno neuporedivo voleo više nego Jugoslaviju. Navikao sam se da ih nema, pa kako se onda neću naviknuti da nema Jugoslavije. Ali niko mi neće oduzeti pravo da prostor bivše Jugoslavije doživljavam puno ljudskijim od ovoga u kojem danas živim…“
Kako je Branko Kockica obasnio Jugoslavija i predvidelo tužan kraj SFRJ
Dodaj komentar