Jesenja kupovina u Novom Sadu

Kada sam se juče smrznula u majici kratkih rukava i sandalama, odlučih da je vreme za slaganje ormara i izvlačenje dukseva, pantalona i jaknica. Negde na pola puta, kao i svaka žena, shvatih da nemam šta da obučem i da je vreme za jesenji šoping. Kako mi je budžet ograničen, odlučila sam da sastavim spisak samo zaista najneophodnijih stvari, kako ne bih došla u situaciju da kupim svašta, a ne nosim ništa.

Obuće nikad dosta, a ne mogu ići po kiši u patikicama. Čizmice od prošle sezone su se već skoro raspale, a i uz novu crnu torbu mi ne idu krem čizme. Dakle, prva stavka, čizmice. Kad smo kod obuće, setih se da mi trebaju i patike jer sam zaista čvrsto odlučila da krenem da vežbam, a kako ću na trčanje bez sportskih patika? Predlog čizmica možete pogledati ovde.

Preleteh pogledom preko štosa naslaganih pantalona, od koji “aktivno“ nosim troje. Na njih sam se “navukla“, i to je to, ostale samo stoje. Znači, tehnički gledano imam samo troje “nosivih“  pantalona, pa bi mi jedne bordo dobro došle, kažu modne blogerke da je bordo opet u trendu. Ali hajde, to ako baš naletim na neke lepe.

Ono što mi definitivno treba je crni sako za prelazni period, koji uvek dobro dođe ako se predveče vraćate sa posla ili iz šetnje. Gde je sako, tu su i košuljice, bar dve, tri, da se slažu uz one bordo pantalone. Ako kupujem nove crne čizmice, to znači da mi se braon kožna jaknica koju imam neće slagati, tako da je vreme i za novu jesenju jaknicu. Predlog jaknica možete pogledati ovde ovde.

Kada sam spisku dodala još gomilu sitnica koje svakoj ženi život znače, poput ogrlice, novog ruža, parfema, torbice, nove maske za telefon, odlazak kod frizera i plaćanje teretane, shvatih da ću ipak sa liste morati oduzeti bar nešto. Ipak, krenula sam u šoping, a moja prva destinacija bio je Bulevar oslobođenja, jer mi se nikako nije odlazilo do Big-a.

Bulevar ima 3 km, a na svaka dva, tri metra, eto nove prodavnice, raja za kupoholičare. Uspela sam i drugaricu da nagovorim da ide sa mnom, pa smo krenule redom. Prvo Merkator. Nisam mogla a da ne primetim cene letnje garderobe koje nema puno, ali ono što ima je zaista prejeftino. Prava je šteta što na mom spisku nisu bile sandale i majice bez rukava. Letnji šoping bio bi daleko jeftiniji od jesenjeg, ali šta je tu je, vreme je za jaknice i čizmice.

Iz Merkatora izlazim samo sa jednom kesom, u njoj su predivna bela košulja i sako. Zadovoljna kupovinom, nastavljam do Futoške pijace. U poslednjih nekoliko godina, ovde se pojavio veliki izbor malih, neafirmisanih prodavnica sa veoma pristupačnim cenama. Prodavačice kažu da je roba iz Turske, a ima i onih koji se kunu u italijanske etikete. Tu je i nekoliko prodavnica obuće i nezaobilazno carstvo bižuterije u kineskom tržnom centru.

Ulazak u svaku radnju zaista zna biti iscrpljujući, čak i za prave šopingholičare, pa nakon dva sata sedamo u kafić da sumiramo utiske, precrtamo još dve stvari sa spiska, bordo pantalone i štikle, koje su stvarno bile jeftine, i baš moj broj. Nakon okrepljenja, odlučujemo da ćemo ipak do Big-a i to peške, kažu da je zdravo. Šetnja, ne Big.

Ovde opet nailazim na razočarenje i nostalgiju i šarene letnje majice me mame da ih uzmem. Odlučujem se za dve, jer ipak i njih mogu obući ispod sakoa, a i snižene su 50 %. Gde je majica, tu je i suknja, jer možda će biti i sunčanih dana ove jeseni. Polako ali sigurno, moj spisak gubi smisao. Ulazim u butik da probam jaknicu, i ni jedna mi se ne dopada. Nije do njih, nego se meni ne nosi jakna. Odbijam da priznam da je stigla jesen, i svaka mi je nekako velika i glomazna. Čizmice još i uspevam da pronađem, mada i njih teška srca kupujem, radije bih one plave otvorene platforme, ne znam samo šta bih sa njima kad krene kiša.