Magazin Srbija

Jelena sa Dorćola preselila se na Rudnik, ima 5 koza, a komšiluk joj je pravi džekpot

jelena rudnik
Foto: Priče sa dušom

Sećate li se priče o Jakim momcima i njihovim akcijama besplatnog preseljenja mladih iz grada na selo? Upravo oni preselili su Jelenu sa Dorćola u mali raj u podnožju planine Rudnik.

Jelena je Jakim momcima dala ključ svog stana u prestonici i sačekala ih da sa njenim stvarima dođu u selo Zagrađe, u njenu „hacijendu el toro“

Foto: Printscreen

Kako priča, tri godine bila je na relaciji Novi Sad – Beograd – Rudnik. Vezala se za taj kraj i obišla je nekoliko kuća dok nije našla za sebe odgovarajuću.

– Ovo je nekada bilo najveće domaćinstvo u selu i brojali su do 120 bikova. Zbog ove štale smo i nazvali ovo imanje „hacijenda el toro“.

U nju, ističe, može da stane dosta ljudi, što joj je i bio cilj kada ju je kupovala, jer je znala da ljudi vole da dođu na selo. Na toj hacijendi najvažnije je bilo, za početak, obezbediti dobru internet konekciju, jer Jelena radi onlajn posao za stranu firmu, a sada je došao red na to da se kuća i prostorije oko nje – doteraju.

– Ovo je štala u procesu sređivanja, to će biti zimska štala. Imam pet koza. One su sada slobodne i ceo dan su na ispaši, imaju šumu i potok.

Rudnik je pitoma planina, a njegovi predeli Jelenu podsećaju, kako kaže, na Toskanu. Ulaganja je s početka bilo dosta, ali sam život na selu ne navodi čoveka na konzumerizam koji je izražen u gradu.

– Blizu kuće je izvor i ja pijem tu izvorsku vodu. Sada učimo da kupujemo na veliko, ali što duže ovde vremena provodimo sve nam manje stvari treba. Ovde se mogu naći petrovače, vrganji, crna truba koja je dobra uz mahunarke. Ima kupina, kajsija, šljiva, a na vrhu planine ubrala sam i divlji luk. Za sebe pravim i kozji sir. Navikavamo se da se hranimo onim što je ovde dostupno, da li iz naše bašte ili od komšija.

A komšije su, ističe Jelena, pravi džekpot.

– Komšije su mi se zaista našle. Obezbedili su mi bale, baka Lenka od 90 godina koja živi dole nam redovno mesi hleb, a komšinica Dušica me čuva kao malo dete.

Foto: Printscreen

Detinju i romantičnu predstavu o životu na selu Jelena je imala kada je odlučila da dođe u taj kraj.

– Ja sam razmišljala o livadama, cvetićima i kozama, ali to nije imalo veze sa onim što sam zatekla. Bilo je preispitivanja da li ja to mogu. Na kraju, kada se sve sleglo, život ovde mi se dopada više nego što sam zamislila.

I ne samo Jeleni, već i drugim mladim ljudima koji su odlučili da život u gradu zamene onim na planini Rudnik, nakon čega su se povezali u grupu „Mobe“ i svakog vikenda imaju radne akcije jedni kod drugih.

Savet te Beograđanke za sve one koji razmišljaju o sličnom koraku jeste da posete selo koje odaberu tokom leta i da sa šatorom i svom opremom upoznaju okolinu i komšiluk.

Jelena ne planira ceo život da radi onlajn posao. Ima više ideja na pameti, prodavanje domaćih proizvoda, turizam, radionice, ali cilj je, kako kaže, da izvor zarade bude u dvorištu njenog novog doma iz kojeg ne razmišlja da skoro ode.

– Sjajan je osećaj da ovde možeš preživeti i da sve stane.

Izvor: Jaki momci YT

Čitajte Luftiku na Google vestima

Država poklanja 150 hiljada kuća za mlade koji žele povratak na selo

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
213 Shares
213 Shares
Share via
Copy link