Magazin

Bili su uspešne, javne ličnosti, a onda su se odrekli svega i posvetili se Bogu

rastko-lupulovic
Rastko Lupulović Foto: Noizz.rs

Publika ih je gledala na televiziji, na koncertima, čitala njihova dela, a oni su kao sav normalan svet živeli svoje živote. Posle određenih godina života, poželeli su da mir pronađu u manastiru, daleko od grada i svakodnevnog života.

Rastko Lupulović

Oni koji su obožavali seriju „Otvorena vrata“ lika Milančeta, odnosno glumca Rastka Lupulovića, se veoma dobro sećaju. Osim pomenute serije, imamo prilike da ga vidimo u filmovima “Biće bolje” i “Paket aranžman”.

Završio je Fakultet dramskih umetnosti i bio jedan od vodećih glumaca svoje generacije. Ali nije bio dobar samo pred kamerama, već i u pozorištu, gde se zatekao sasvim slučajno, kada ga je drugarica odvukla u Omladinsko pozorište “Dadov”.

Tada je imao dugu kosu, kožnu jaknu i vodio potpuno drugačiji stil života.

– Da, najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup. Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran…

U susretu sa verom i tradicijom, dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se… – rekao je Rastko u jednom intervju koji je dao nekoliko meseci nakon što se zamonašio 1996. godine.

Te iste godine je dobio i nagradu za glumačku bravuru “Zoran Radmilović” na Sterijinom pozorju u Novom Sadu.

Iako mu je pred nogama bila velika karijera, odustao je i zamonašio se u manastiru Visoki Dečani.

U monaštvu je naučio ikonopis i godinama se uspešno bavio ikonopisanjem u Visokim Dečanima. U manastiru Visoki Dečani pre skoro deset godina, prilikom krštenja glumačkog barda Voje Brajovića, koji je u to vreme bio ministar kulture Srbije, jerominah Ilarion bio mu je kum.

– Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo – rekao je Lupulović u emisiji “Exploziv”.

Danas je otac Ilarion iguman manastira Draganac.

otac-ilarion
Otac Ilarion/Foto: PETAR DIMITRIJEVIĆ / RAS SRBIJA

Veselinka Zastavniković

Pre nekoliko godina javnost je saznala da se bivša supruga nekadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića, zamonašila. Veselinka Zastavniković, tvrde mnogi, bila je natprosečno inteligentna, ambiciozna, lepa, borac za pravdu, revolucionarka, buntovnica.

Boris i Veselinka brak su sklopili 1980. godine, a razveli su se 1996. godine. Rođena je u Osijeku, kao ćerka oficira JNA. Radila je kao novinarka, a potom i u Ministarstvu vera. Veselinka je 2002. godine otišla u manastir u Peći kao iskušenica, gde se 2008. godine zamonašila i postala kaluđerica Irina.

Kao iskušenica, Veselinka je bila zadužena za održavanje odaja pokojnog patrijarha Pavla, koji je formalno držao i pećku mitropoliju.

Veselinka Zastavniković je, što je nezapamćeno u istoriji ženskog monaštva, skoro punih pet godina bila iskušenica, što je posebno neobično za iskušenicu koja je visoka intelektualka.

Monaško ime Irina uzela je na predlog patrijarha Pavla, koga je, inače, posećivala u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Za vreme iskušeništva u manastiru nije govorila o svom svetovnom životu.

veselinka-zastavnikovic-monahinja-irina
Foto: Printscreen/YouTube/Duhovnici

Srđan – Gile Gojković

Frontmen “Električnog orgazma” Srđan – Gile Gojković je pre dve godine najavio da će se zamonašiti u jednom od budističkih hramova u Mijanmaru.

– Ja sam se uvek pitao koje je objašnjenje ove egzistencije, šta se ovde zapravo dešava na praktičnofilozofskom nivou. I kada sam pročitao prvu knjigu o budizmu, to mi se učinilo kao prvi logičan odgovor koji razumem. Savršeno razuman, bez ikakvog misticizma, magičnih sila, sve si nekako mogao na osnovu svog života i iskustva da proveriš lično. Tako je sve krenulo.

Budizam je psihologija. Buda je čovek čiji bi najbliži opis bio – doktor. On je uspeo da spozna koji je najveći problem ljudske egzistencije, a to je ta večita nezadovoljenost i patnja. Budizam ti daje dijagnozu, kaže kako je bolest nastala u umu i na kraju daje put kako da se izlečiš – rekao je Gile.

gile-orgazam
FOTO: P. DEDIJER / RAS SRBIJA

Aleksandar Knežević

Dokumentarnog filma „Vidimo se u čitulji“ koji je snimljen 1994. godine svi se veoma dobro sećaju. Čitav scenario baziran na knjizi “Kriminal koji je izmenio Srbiju”, čiji su autori Aleksandar Knežević i Vojislav Tufegdžić. Aleksandar Saša Knežević je sa Vojslavom Tufegdžićem autor knjige “Vidimo se u čitulji”, a po njoj su napravili i scenario za istoimeni film.

Knežević je bio novinar “Politike”. Mesec dana je putovao po manastirima. Želeo je da bude daleko od onoga što ga je podsećalo na svet. Otišao je u Studenicu, gde je započeo svoj duhovnički život, potom je tihovao u Studenici, i zamonašio se na Hilandaru.

Kao monah Romilo Knežević, šest godina je spremao doktorat u Londonu, na Univerzitetu u Oksfordu. U emisiji “Agape”, Aleksandra Gajšeka, pričao je o svom neobičnom životnom putu. Sa očeve strane, u porodici je bilo šest, sedam generacija sveštenika, ali su ga vaspitavali potpuno liberalno, a roditelji su mu studirali DIF.
Diplomirao je svetsku književnost, a onda je godinu dana proveo u Londonu, i to je kako kaže, možda bila jedna od najtežih godina njegovog života.

aleksandar-knezevic
Foto: Printscreen/YouTube/Agape

Arsenije Jovanović

Monah Arsenije Jovanović imao je posebno zanimljiv život. Kako se može pronaći u njeogovoj biografiji, život bogataša sa Senjaka zamenio je svetovnim životom. Po struci je diplomirani stomatolog i voleo je umetnost.

Njegovi prijatelji bili su članovi kultnog rok benda „EKV“, te se često družio sa Milanom Mladenovićem, Ivicom Vidovićem, Bojanom Pečarom, kao i sa slikarom Dušanom Gerzićem Gerom, koji mu je bio najbolji drug još iz detinjstva. U tim godinama droga, kao što je heroin, bila je nešto novo na prostoru tadašnje Jugoslavije, te je veliki broj ljudi iz društvenog miljea, koji su činili muzičari, književnici, slikari, počeo da završava tragično usled predoziranja ili bolesti koje su ih zahvatili.

Arsnije, koji je bio i klavijaturista u jednom bendu, odlučuje da napusti Beograd. Najteže mu je pala smrt prijatelja Gere. Sedam godina proveo je obilazeći manastire širom sveta, te je pet godina proveo sam na planini bez ikakvog kontakta sa ljudima. O svom životu pre nego što se zamonašio napisao je 2006. godine knjigu “Bog i rokenrol”. Zamonašio se u manastiru Ostrog, gde i danas služi Bogu.

arsenije-jovanovic
Printscreen/YouTube

Edita Majić

Hrvatska glumica Edita Majić 2004. godine se pozdravila sa svakodnevnim životom zvezde i otišla u manastir. Ova vest je šokirala javnost, a više od decenije je sestra u manastiru Svetog Josipa u španskom gradu Avili. Otišla je u svet bosonogih karmelićanki i svoj život posvetila Bogu.

edita-majic
Printscreen/YouTube

Jedna je od sestara koja ne izlazi iz manastira, nema grejanje u sobi, toplu vodu, spava u ćelijama na ležajima od slame, a veći deo godine provodi u postu i molitvi. Njena majka Jadranka je u septembru 2017. godine progovorila o sudbini svoje ćerke i otkrila detalj – da je odlučila da ode u pustinju i da živi kao pustinjakinja.

„Već dugi niz godina ona je osećala da je Bog zove na drugačiji i radikalniji način življenja. Od samog početka znala je i koji je to način. Bilo je to pustinjaštvo. Živi izvan manastira na pustom i osamljenom mestu, nenaseljenom i u samoći“, ispričala je Jadranka.

Tajna hilandarskog eliskira od otrovne biljke kozlac, za koji monasi tvrde da leči rak

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

81 Shares
Share via
Copy link