Ministarstvo gasi život na Zlataru, nisu došli na javnu raspravu koju su zakazali

Zakazana javna rasprava o Nacrtu uredbe o proglašenju i studiji zaštite Specijalnog rezervata prirode „Uvacˮ nije održana. Stanovnici Nove Varoši i okolnih sela su odbili da se održi rasprava na kojoj se nije pojavio niko ispred Ministarstva za zaštitu životne sredine. Okupljeni nezadovoljni meštani su sat vremena čekali predstavnike nadležnog ministarstva i Zavoda za zaštitu prirode. Kada su se nadležni konačno pojavili u prostorijama opštine Nova Varoš, u okrnjenom sastavu, meštani su odbili da se održi javna rasprava bez najavljenih predstavnika iz Ministarstva od kojih očekuju odgovore na brojna pitanja.

Zlatar je poznat po meandrima Uvca na kojem se nalaze tri veštačka jezera koja se međusobno utrkuju po lepoti. Međutim, nije zlato sve što sija. Ovaj kraj koji je polagao nade u razvoj turizma i sela već godinama masovno napuštaju stanovnici a oni koji su odlučni da ostanu na svojoj zemlji muku muče da se izbore za opstanak.

Zabrana motornih čamaca

Predmet javne rasprave koja je trebalo da se održi su promene zona zaštite u okviru rezervata Uvac ali i brojne zabrane koje direktno pogađaju lokalno stanovništvo. Naime, prema novom planu, brojne parcele će se naći u okviru prve zone rezervata na kojima je zabranjeno graditi. Ujedno, na snazi je zabrana plovila na Radoinjskom jezeru, zabrana kupanja na plaži na Kokinom Brodu. Ono što je posebno pogodilo čamdžije jeste uvođenje motora na električni pogon. Za ovakvu investiciju gotovo niko iz ovog kraja novca nema. Kako je prevoz turista važan segment u okviru turističke ponude ovog kraja, potpuna zabrana motornih čamaca bi mnoge ostavila bez hleba i najverovatnije ugasila turizam.

“Mišljenja sam da je potrebno konstultovati stručne službe (lučke kapetanije, rečne policije, hidrometeorološkog zavoda, saobraćajnog fakulteta, mašinskog fakulteta) koje bi uradile studiju i dale svoje stručno mišljenje o bezbednosti plovidbe sa elektromotorima i mogućnosti korišcenja elektromotora na Zlatarskom i Uvačkom jezeru koji su dužine pojedinačno preko 25 kilometara, velike zapremine vode i nalaze se na oko 1000 m nadmorske visine gde vladaju surovi meteorološki uslovi (duvaju vetrovi orkanske snage zbog ruže vetrova sa mediterana i kontinentalnog dela) koji direktno utiču na bezbednost plovila sa “slabašnim” elektromotorima koji se eventualno mogu naći na trižistu“, napisala je Mirjana Stefanović u dopisu Ministarstvu za zaštitu životne sredine koji je dostavila 14. maja, ali nikakav odgovor nije dobila.

Korišćenje elektromotora moguće je na manjim jezerima sa mirnom stajaćom vodom i manjom površinom, kaže Mirjana Stefanović.

Kako ona navodi  kuće meštana i vikendaša nalaze i po više od 10 kilometara udaljene od brane, ne može se sa jednim punjenjem akumulatora-baterije stići do željene destinacije.  Bez odgovora je ostala i danas.

Prekrajanje rezervata

Studiju zaštite Specijalni rezervat prirode „Uvac“ uradio je Zavod za zaštitu prirode Srbije sa ciljem revizije područja, koje je za zaštićeno proglašeno 1995. godine. Nakon obavljene revizije, u studiji je predviđeno povećanje površina pod zaštitom za 4.203 hektara, odnosno sa 7.543 hektara na 11.746 hektara, kao i uspostavljanje prvog stepena zaštite, odnosno sva tri režima zaštite I, II i III stepena.

Meštanin sela Seništa koje se nalazi na Radoinjskom jezeru kaže da zbog izmena zona zaštite u rezervatu prirode „Uvac“ na svojoj dedovini ne sme da izgradi ni štalu i da sada ne zna gde da zasnuje prodicu i gaji decu. On naglašava da je to jedina zemlja koju ima, koju je nasledio od svog oca a koja je pripadala njegovom dedi.

-Da li to direktno utiče na moju egzistenciju i egzistenciju celog sela? -pita se ovaj čovek i dodaje: Ja sam primoran da moju egzistenciju ugrožavam zbog egzistencije beloglavog supa.

Zabrane na Radoinjskom jezeru

Ko je nekada svratio na ovo jezero, poslednje u nizu od tri akumulacije na Uvcu, taj se odmah zaljubio. Dugo je bilo skriveni biser Zlatara za koji su znali samo lokalci. Od 2019. godine turisti otkrivaju ovaj kraj pa i samo jezero, što je meštanima dalo šansu za razvoj turizma i ostanak mladih.

„Jedan od ključnih problema u protekle dve godine bila je konstantna zabrana upotrebe kanua, kajaka i sup daski na Radoinjskom jezeru od strane SRP Uvac bez ikakvog zvaničnog obaveštenja, dokumenta ili bilo čega sličnog po kom bih se mogao uveriti da zabrana zaista postoji s obzirom da u čitavom svetu ne postoji voda u kojoj su zabranjeni kanui, kajaci i sup daske. Evo,nakon dve godine poslovanja, još uvek nisam dobio takav dokument, dok su pritisci, sabotaže i maltretiranja konstantni“, naveo je Matović u dopisu koji je Ministarstvu za zaštitu životne sredine prosledio 22. aprila a na koji odgovor nikada nije dobio pa ni danas.

– Rešnje o zabrani je doneto na zahtev rezervata „Uvac“, isključivo na njihov zahtev. Pokušao sam da dobijem zahtev i odobrenje od rezervata na šta je odgovor da je zabrane donelo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode da rezervat nema ništa sa tim i da ne mogu da daju saglasnosti za Radoinjsko jezero. Juče sam dobio dopis od Zavoda za zaštitu prirode gde su mi potvrdili da su na zahtev rezervata prirode „Uvac“doneli uredbu o zabranama 2020. godine  i da je isključivo potrebno dobiti saglasnost od rezervata Uvac – ispričao je za portal Luftika Danilo Matović.

Danilo kaže da se ponovo obratio rezervatu sa zahtevima da mu se odobri da normalno radi  ali je od rezervata dobio ponovno prebacivanje odgovornosti za koje kaže da već postaje smešno. On ističe da će vratiti plovila na Radoinjsko jezero i da dozvole više neće tražiti.

On je Ministarstvu dopisom uputio konkretne zahteve za koje smatra da  zaista neophodno obezbediti, a čiji je cilj opstanak i razvoj turizma: „Iznajmljlivanje državnog zemljišta u blizni Radoinjskog jezera (kako bi se obezbedili uslovi za rad, napredak i promociju), prikljucak struje, priključak vode, izgradnja toaleta i rešenje o dozvoli upotrebe kanua, kajaka i sup-a  na području rezervata Uvac.“

Danas su bez odgovora ostali svi koji su došli na javnu rasravu u nadi da će im predstavnici Ministarstva dati odgovore na koje čekaju i po nekoliko godina. Kašnjenje od skoro sat vremena ostavilo je gorak utisak i potvrdilo sumnje okupljenjih da njihov glas niko i nema nameru da čuje. Da se o njihovoj sudbini i o sudbini čitiavog kraja već odlučilo, bez njih.

Na zahtev prisutnih da Zavod za zaštitu prirode prosledi ministarstvu sve dopise i da će predstavnici meštana doći u Beograd na sastanak ako je potrebno, prisutni iz Zavoda su rekli da oni to ne mogu da učine.

Javne rasprave nije bilo a problemi ovog kraja nastavljaju da se gomilaju. Lokalna vlast je kao rešenje na sve izazove kako bi turizam ovog kraja učinio održivim i u skladu sa prirodom odgovorila zabranama. To se direktno kosi sa javnim stavovima da Opština u turizam polaže nade i da u njega ulaže. Ukupni utisak je da se i lokalne ali i republičke vlasti ponašajaju bahato i deluju nestručno a sve preko leđa stanovnika na Zlatatru, kojh je sve manje.