Sećate li se panike sa početka pandemije? Zaštitnih rukavica, nedostatka maski, izbegavanje do juče najbližih komšija, prijatelja i rodbine kako bi sačuvali i sebe i druge?
Mnogi od nas imali su obavezu da zaraženima na kućni prag donose namirnice, lekove i vitamine kako bi preživeli dvonedeljni karantin, ali se ta agonija produžila i dve godine nakon početka.
Osim konfuznih uputstava Kriznog štaba, Svetske zdravstvene organizacije i medijski orkestrirane histerije, ovaj traumatični i naporan period nekima će ostati u sećanju kao vreme u kojem su shvatili na koga se mogu osloniti u onim najtežim životnim situacijama. Ljudska toplina, saosećanje i požrtvovanje individua proistekli su iz ćorsokaka u koji smo svi kolektivno zapali.
Jedan primer pažnje društva prema svojim obolelim članovima možemo videti zahvaljujući jednoj internet objavi korisnika društvene mreže Redit. Japanac koji se našao u karantinu zbog prokletog virusa podelio je sa ostatkom sveta kako se u ovoj zemlji političke strukture staraju o svojim sugrađanima koji dane provode u samoći i nadanju da će im imunitet savladati opakog neprijatelja.
„Japanska vlada šalje besplatan paket ljudima koji su u karantinu kod kuće! Prikazane namirnice su za jednu osobu (mene) u Tokiju“, stoji u opisu fotografije koju je ovaj korisnik podelio na Reditu.
Da ovaj divan gest pažnje nije isključivo u cilju nekakve podle političke kampanje, već da se radi o iskrenoj brizi sa svoje sugrađane, vidi se u pisanom nastavku obolelog.
„Pokazalo se da sam pozitivan na kovid. Svako jutro me nazovu i pitaju kako se osećam tog dana u pogledu temperature, simptoma i nivoa kiseonika. Pitali su me i da li želim da odsednem u hotelu, što sam odbio jer živim sam. Tada su me pitali želim li da mi hranu šalju kući, na šta sam pristao (bilo je besplatno). Međutim, ovakav paket nisam očekivao. Nisam siguran jesu li iste stvari dobili svi koji su trenutno pozitivni na kovid u Tokiju“, napisao je ova korisnik uz dodatak da u kućnoj izolaciji mora provesti punih 10 dana.
Nakon njegove objave, svoja iskustva su podelili i ljudi iz drugih krajeva planete.
„Ovo je slično kao i situacija na Novom Zelandu, iako tamo dobiješ manje hrane, ali više medicinskih potrepština, poput monitora za kiseonik. Ljudima tamo daju i opciju da karantin provedu u državnoj ustanovi. I svi svakodnevno telefonski prijavljuju svoje stanje. Međutim, kad je moja porodica u SAD-u bila pozitivna, nisu dobili ništa. Čak ni informacije šta da rade. Morao sam im reći da nabave monitor kiseonika“, napisao je drugi korisnik Reddita.
Javio se i čovek iz Bugarske koji je podelio svoje iskustvo iz nama komšijske zemlje.
„Ja sam u Bugarskoj, ovde niko ne daje nikakve pakete. Moja doktorka je ipak jako dobra, prvo sam bio negativan, ali sam imao simptome i bilo mi je sve gore pa mi je rekla da dođem na pregled, prepisala mi je lekove, rekla da se izolujem, da uzmem monitor kiseonika i da je odmah nazovem ako padnem ispod određenog nivoa. Iskreno, moja doktorka mi se čini kao izuzetak u ovoj zemlji“, napisao je anonimni Bugarin na Reditu.
Sarkastični komentari su se nizali, a jedan Britanac se našalio kako prema obolelima postupaju u ovom delu sveta.
„U Velikoj Britaniji te samo pitaju: ‘Zašto, kvragu, ne dolaziš na posao?!'“ našalio se državljanin Britanije.
Kakva su vaša iskustva? Da li ste osetili brigu svoje Vlade, pažnju nadležnih i smetaju li vam ogromne gužve ispred ambulanti? Kako vi ocenjujete proces lečenja koji je uspostavljen u našoj zemlji?
Dodaj komentar