Postoji trenutak s proleća kada Novi Sad počne da miriše drugačije. Na novosadskim pijacama jagode se pojavljuju tiho, ali dovoljno glasno da najave promenu ritma grada.
Odjednom kafe na suncu traju duže, kese sa pijace postaju šarenije, a razgovori lakši. Jagode nisu samo voće — one su signal da sezona sporijeg uživanja tek počinje.
I dok ih većina nas jede bez mnogo razmišljanja, jagode kriju zanimljive priče koje ih čine posebnim.
1. Jagode i ruže imaju više zajedničkog nego što mislimo
Ruža pod drugim imenom sigurno ne bi imala ukus jagode. Ipak, ove dve biljke imaju više zajedničkog nego što mislimo — obe pripadaju velikoj porodici Rosaceae, koja obuhvata gotovo 3.000 biljnih vrsta. Jagoda, poznata pod latinskim nazivom Fragaria x ananassa, zapravo je hibrid, što objašnjava njeno specifično poreklo i osobine, piše Food republic.
Iako ruže i jagode ne izgledaju slično, uzgajivači ih ponekad sade zajedno jer im odgovara ista vrsta zemljišta, a i cvetovi obe biljke imaju intenzivan, gotovo parfemski miris. Zanimljivo je i da se plod ruže — šipak — može jesti baš kao i jagode.
2. Fragariaphobia – strah od jagoda
Strah od jagoda, poznat kao fragariaphobia, jeste neuobičajen ali stvaran oblik fobije. Ljudi koji ga imaju osećaju nelagodu ili paniku pri samom pogledu na jagodu, a uzrok može biti traumatično iskustvo – poput pronalaska insekta u plodu – ili jednostavno iracionalna averzija. Kod nekih se javlja gađenje, kod drugih intenzivan strah, pa čak i izbegavanje kontakta sa ovim voćem. Iako je redak, fragariaphobia pokazuje kako i naizgled bezazleni predmeti mogu postati okidač za snažnu fobijsku reakciju.
3. Jagode su bile u svemiru
Jedan mali korak za čoveka, a veliki skok za dehidrirane jagode. Od 2005. godine NASA je u Svemirskom centru Kenedi na Floridi uzgajala različite vrste jagoda za buduće misije u svemiru. Osim nutritivnih vrednosti i antioksidanasa, naučnici su verovali da će njihov poznati miris astronautima pružiti osećaj doma.
Jagode su zapravo deo svemirskih misija još od kasnih šezdesetih. Na Mesec su stigle zajedno sa posadom Apola 11 u julu 1969. godine, iako su tada bile u vakuumiranoj, sušenoj i kompresovanoj formi, više nalik kockicama nego svežem voću.
Kasnije, tokom misije Atlantis 1988. godine, jagode su astronautima servirane u prirodnijem obliku, uz dodatak hladne vode kako bi povratile svoju strukturu i ukus.
4. Muzej jagoda
Veliki smo ljubitelji jagoda, ali retko ko ih voli kao Belgijanci. U mestu Vepion možete posetiti Muzej jagoda (Musée de la Fraise) — pravi mali raj za sve koji žele da saznaju više o ovom voću.
Grad je poznat po slatkim sortama jagoda koje se tamo uzgajaju svake godine, pa je 1970. otvoren muzej koji čuva tradiciju njihovog uzgoja kroz umetnost, kulturu i kulinarstvo. Tokom letnje sezone posetioci mogu prošetati i vrtom bobičastog voća i probati čuvenu lokalnu jagodu.
U muzejskoj prodavnici suvenira gotovo sve ima ukus ili miris jagode — od sokova, džina i likera, do čaja, džema, parfema i čak sapuna.
5. Dani jagoda
Srećom, jagode možemo da jedemo kad god poželimo. Ali ako želite dodatnu zabavu, vredi upoznati i „praznike“ posvećene ovom voću. Nacionalni dan jagoda obeležava se 27. februara, iako ne spada u Mesec jagoda, koji se slavi u maju.
Za još veće slavlje tu je Dan branja jagoda 20. maja, zatim Dan sladoleda od jagoda 15. januara, kao i Dan parfea od jagoda 25. juna. Ljubitelji kolača mogu obeležiti Dan kolača sa jagodama 14. juna.
Lista se nastavlja i kasnije tokom godine: Dan pite sa jagodama i kremom slavi se 28. septembra, dok je Dan sladoleda sa jagodama (sundae) 7. jula.
Izvor: Food republic
Deci u vrtiću izbacuju voće iz užine? Radosno detinjstvo odgovorilo
Dodaj komentar