– Umro je drug Tito – izgovorio je televizijski voditelj Miodrag Zdravković 4. maja 1980. godine u 15:05 sati. 11. maja 2017. spiker Miodrag Zdravković je preminuo, tu vest jedinu u svojoj karijeri nije mogao da pročita.
Po ovoj koju je uspeo ovaj profesionalac ostaće upamćen.
Josip Broz Tito je zadnjih 68 dana života bio na respiratoru, a hranu je dobijao infuzijom.
– Državnom vrhu važan je ne samo svaki dan, već i svaki sat – kazao je Titovom lekaru Stane Dolanc, moćni šef policije i čovek kojega su mnogi videli kao Titovog naslednika.
– Mozak mu je bio živ i to je bilo medicinsko opravdanje zašto ga sve do tad nisam skinuo s respiratora – rekao je svojevremno dr. Predrag Lalević, član Titovog lekarskog konzilijuma.
Godinama kasnije, u jednoj nemačkoj bolnici, Laleviću su prigovorili da je mrtvog čoveka danima držao na respiratoru.
– Ja sam mu skinuo aparate koji su ga držali u životu. Ni u šali se ne može reći da sam ga ja ubio. Deset minuta pre toga bio je mrtav. Nije mu bilo spasa… – objasnio je Lalević.
Dok je još bio pri svesti, Tito je uporno odbijao amputaciju iako je bilo evidentno da je gangrena zahvatila levu potkolenicu.
– Čim smo stigli u Ljubljanu, otišli smo pravo u Klinički centar i napravili snimke arterija na levoj nozi, a zatim otišli na Brdo kod Kranja. Pošto je situacija na arterijama bila loša, predložili smo predsedniku operaciju što je on odbio. Mi smo tada pozvali na konzultaciju profesore DeBakeja iz SAD-a i Knjazova iz Moskve. DeBakej je predložio amputaciju, a ako Tito ne pristane na to, ostavio nam je jednu protezu za premošćivanje krvnog suda, s malim izgledima na uspeh.
Kako je on uporno odbijao amputaciju, pokušali smo napraviti premošćenje protezom koju nam je ostavio DeBakej. Ova operacija, kao što se i očekivalo, nije uspela, a on je i dalje odbijao amputaciju. Tek kad je video svoju potkolenicu koja je bila plava s velikim plikovima na koži, rekao je ‘radite što treba’ – ispričao je Lalević, koji je punih 16 godina bio Titov lični lekar.
Koliko je važna bila svaka odluka o Titovom lečenju u poslednjim danima njegovog života verovatno najbolje govori jedan trenutak kad se raspravljalo o amputaciji noge tadašnjeg šefa Jugoslavije.
Čitav državni vrh slušao je izlaganje lekarskog saveta da bi na kraju moćni šef tajnih službi Stane Dolanc rekao: – Znamo da je situacija teška, znamo da može umreti i pre nego počne amputacija, ali ja vam jamčim da nema čoveka koji će uprti prstom u vas.
Odmah su pripremili salu za operacije i amputirali mu nogu. Isprva se činilo da je sve prošlo u redu i da će Josip Broz preživeti.
– Operacija je protekla bez incidenata i Tito je čak počeo primati posete na intenzivnoj nezi. Posjetili su ga i sinovi Žarko i Miša. Već smo razmišljali o odlasku na Brdo kod Kranja kada su počele komplikacije. Najpre s bubrezima, a zatim i druge. Predsjednik je bio na respiratoru punih 68 dana.
Predviđati koliko je još mogao preživeti da smo mu odmah amputirali nogu bila bi čista spekulacija. Tema smrti nikada nije spominjana u razgovorima, osim što je on, odbijajući operaciju rekao: ‘Ja dole idem samo u jednom komadu’ – rekao je hirurg iz Titovog konzilijuma.
Lalević je rođen u Peći 1927. godine, a u bogatoj lekarskoj karijeri imao je prilike da 16 godina bude lični lekar Josipa Broza Tita, ali će pre svega ostati upamćen kao svojevrsni otac srpske anesteziologije.
On se kao mladi lekar usavršavao u čuvenoj američkoj „Mejo klinici“, kao i na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Osnivač je prvog samostalnog Odseka za anesteziologiju pri bolnici „Dr Dragiša Mišović“, kao i prve jugoslovenske škole anestezije, kojom su se do tada uglavnom bavili medicinske sestre i tehničari, preneli su beogradski mediji.
Odsek koji je osnovao Lalević kasnije je prerastao u Odeljenje za anesteziju i reanimaciju. Zatim je 1978. godine osnovan Institut za anesteziologiju i reanimatologiju Kliničke bolnice „Dr Dragiša Mišović“, a deset godina kasnije i prva Klinika za anesteziologiju i reanimaciju u Srbiji.
Predrag Lalević, jedan od najpoznatijih srpskih lekara i tvorac srpske anesteziologije, preminuo je 27. marta 2019. u Beogradu u 92. godini.
Tito je pre smrti jeo hranu za astronaute NASA-e, koju su mu dopremali iz Hjustona. Jože Oseli, Titov batler, poznati slovenački kuvar, uz Tita je proveo poslednjih sedam godina njegovog života. Za njegovu prehranu brinuo se sve do smrti.
– Teško nam je bilo gledati kako kopni. Bila je to velika tragedija. Mi smo bili uz njega do kraja. Pustili su nas da ga ispratimo kad su ga vozili na patologiju – opisao je Oseli.
Tito je, kazao je Oseli, pred kraj života dobijao sve najbolje na svetu, ali spasa mu nije bilo.
Dodaj komentar