Svojevremeno smo pisali tekst o problemima koji muče novosadske podstanare, na koji je reagovao neuobičajeno veliki broj pradstavnika “druge strane” – stanodavaca. Protestovali su što nismo razgovarali i s njima, ističući da bi to bio red ne samo zbog novinarskog kodeksa već i stoga što bi i oni, još kako, imali na šta se požale…
Prošetali smo po forumima i uverili se da su sasvim u pravu.
Fini student demolirao stan
“Imam jednosoban stan na Limanu I, koji godinama izdajem i do prošle jeseni nisam imao nikakvih problema. A onda se u septembru na oglas javio student elektrotehnike, na prvi pogled vrlo fin dečko, s kojim sam se odmah dogovorio.
Prvih šest meseci kiriju mi je donosio redovno, a onda je nešto zapelo. Kasnio je nedelju dana, mislio sam, ajde, nije strašno, međutim, kada sam ga pozvao telefonom, nije se javljao.
Tako je bilo i sledećeg dana pa sam otišao da proverim šta se dešava. Zatekao sam stan u potpunom haosu, razbijenu WC šolju, isprljane zidove, neplaćene račune za struju i opomenu pred isključenje.
Od cifre me je umalo strefio šlog. Ni dan danas mi nije jasno kako je uspeo da potroši toliko struje, to verovatno nikada neću saznati jer se mom podstanaru izgubio svaki trag.
Sada uzimam ogroman depozit, sve moguće garancije i dokaze i apsolutno me ne interesuje da li je to nekome skupo!”, piše ljutiti Novosađanin.
Čuvajte se prevarantkinje sa detetom
“Žena s malim detetom ojadila je bezbroj ljudi, ide od stana do stana, ne plaća ništa i onda se izgubi. I ja sam jedna od žrtava. Došla mi je s pričom da ne može odmah da podigne novac u banci jer je oročen i pustila sam je u stan, tako, na reč.
Čekam a od para ništa. Ostala je tri meseca i otišla, a da nije dala ni dinara. Manje-više za kiriju ali troškovi… Nije platila ni jedan jedini račun, sve sam morala da namirim iz svog džepa, užas.
Drska prevarantkinja, zna da joj niko ništa ne može i to koristi”, upozorava vlasnica stana za izdavanje
Šteta veća od depozita
“Uvek sklapam ugovor, nemam rezervni kljuc, jednom mesecno dolazim po kiriju i racune i nikada ne obilazim stan. Između ostalih, podstanarke su mi bile dve devojke, koje nisu platile kiriju za prethodni mesec, kao ni racune, išarale su zidove tek okrečenog stana i polomile vrata frizidera starog sedam meseci.
Izbacila sam ih i zadržala depozit koji nije bio dovoljan za račune i ponovno krečenje”, ljuta je jedna stanodavka.
Prodala stan da namiri troškove
“Imala sam mali stan koji mi je ostao od roditelja i izdavala sam ga za 20€ (tek da se kaže da ima kirija) mladim bračnim parovima, s tim da redovno plaćaju račune.
Procenili su me kao glupu i naivnu, ko još izdaje stan za tako male pare, pa nisu brinuli ni o troškovima.
Kad su se računi nagomilali, pobegli su i ostavili me s ogromnim dugovima. Na kraju sam prodala stan i pola novca dala da bih podmirila dugovanjai.
Nikoga ne treba štedeti jer se ljudi obezobraze kada pokažeš dobrotu”, piše razočarana devojka iz Novog Sada.
Koga su zmije ujedale…
“Živimo u Beogradu, ali imamo stan i u Novom Sadu. Pre dve godine odlučili smo da ga izdamo i javile su se dve studentkinje, stvarno su bile kulturne i ljubazne, nismo im ni dinara uzeli, uz uslov da plaćaju račune.
Posle četiri meseca tražili smo da nam slikaju račune kao dokaz da su plaćeni. Tu su počeli izgovori i odjednom su prestale da se javljaju.
Otišli smo da vidimo šta se dešava i frapirali se. Sav nameštaj je bio isečen, verovatno nožem, po zidovima je bila ispolivana kafa.
Uništile su sve ono za šta smo godinama radili. Sad nam taj stan zvrji prazan, ne bih ga izdao ni za milione”, opisuje svoje iskustvo stanodavac iz Beograda.
Posle njih – potop
“Nakon sedam godina, podstanari su nam izašli iz kuće. Žena je bila alergična na sve i svasta pa su skinuli i bacili tapete, itisone, zavese… Ajde nije bitno, za sedam godina se sve to amortizovalo i tako bismo sve promenili, ali nisu morali da bace.
Babi i dedi se desilo da im podstanari nisu plaćali kiriju dve godine a kada je sud izbacio, morali su da zovu higijensku službu jer su u stanu svuda bili otpaci, sve je vrvelo od bubašvaba a u nekih dvesta plastičnih flaša bila je ustajala voda.
Racun za telefon – “samo” 200 evra. Imali su ugovor i išli su preko agencije, dakle, ništa na crno… Ništa to ne vredi”, rezigniran je jedan forumaš.
Varala ljude u Novom Sadu, iznajmljivala isti stan nekoliko puta, a novac uzimala unapred
Narko diler
„Koleginici s posla učinila sam uslugu i izdala babin i dedin stan njenoj ćerki koja je došla s mužem i detetom. Toliko sam joj verovala da nisam išla u stan čak ni po zakupninu. Ona mi je redovno donosila novac.
A onda su se iselili jer je moj sin zasnovao porodicu. Za te dve godine, koliko su ostali u stanu, ostavili su neplaćene račune za informatiku i struju, obili su podrum i odneli divan sto od kovanog gvožđa i lep starinski sat za koje su tvrdili da ih tamo nije ni bilo.
Kad se sin uselio, otkrilo se još mnogo toga. Ulazna vrata bila su obijena, a od komšija smo saznali da se tu muvalo neko čudno društvo. Zvonili su sinu u dva noću i tražili podstanarkinog muža, sve dok jednog jutra nije upala milicija, tačnije inspekori za narkotike.
Tražili su od mog sina ličnu kartu, radi identifikacije, Ispostavilo se da je taj čovek dilovao drogu u našem stanu!
Dugove smo rešili jer je njena mama moja draga koleginica, pa me molila da to ostane među nama. Sutradan smo promenili ne bravu, nego cela vrata.
Naravoučenije – koliko god da imate poverenja u podstanare (jer neko garantuje za njih), držite otvorene četvore oči!, upozorava gospođa koja se, kako kaže, “provela kao bos po trnju”.
Možda popije i batine
„Kada je prethodni podstanar napustio stan (odselio se u drugi grad zbog posla), trebalo je naći novog. Moj brat je to preuzeo to na sebe jer je bio najbliži stanu. Našao je mlađeg muškarca sa ženom i detetom, delovali su vrlo fino, roditelji su im iz istog mesta kao i naši, pa je i to bio plus, jer priča o prevari ne pije vodu, svi se znamo.
Ha! Ne lezi vraže! Već za prvu kiriju imao je izgovor da mu gazda nije dao platu i da će za par dana uplatiti bratu na žiro racun i tako ga je vukao za nos ceo mesec, da bi posle pobegao iz stana.
Kao fora, javlja se mom bratu, krenuo je lično da mu da pare. Posle tri sata čekanja, brat ga zove, on se ne javlja, pa se javi da stiže i onda postane nedostupan.
Imamo super komšije koje su odmah javile da je krenuo da iznosi stvari… Pobegli su i nisu uspeli ništa naše da iznesu, a brat se zarekao da ce ga naci i prebiti ga!” priča ogorčena suvlasnica stana.
Ko je tu lud?
U zgradi u kojoj zivim preko pola stanova su podstanari. Ne treba generalizovati, ali moje iskustvo nije baš pozitivno: ispred vrata ostavljaju kese sa smećem, zvone na interfon u pola noci ako zaborave kljuc, uriniraju i puše u hodniku…
Imali smo u ulazu neke nazovi-studente koji su pravili haos, dovodili po 20 ljudi usred noći, od komšije, vlasnika stana, čuli smo da su totalno zapustili higijenu, da nisu usisavali, da su pobegli ne plativši račune.
Kao raspušteno stado. Ko je lud da za malo para toliko rizikuje?”, pita se gost na forumu.
Podstanarska tuga pregolema: Kako izgleda život po tuđim stanovima u Novom Sadu?
Dodaj komentar