„U numerologiji, broj 14 označava promenu i transformaciju. Mislim da će 17. biti promena, sigurno.

„Pošto je meni rođendan 16. decembra, sigurno mora da uspemo, to je tako suđeno“, poručio je pre desetak dana doktor Branimir Nestorović, uz širok osmeh, pomalo proročki, sa šajkačom na glavi.

Predstavljajući na Javnom servisu listu pod rednim brojem 14. na parlamentarnim izborima, uz bedž na reveru, ovaj penzionisani profesor Medicinskog fakulteta, poznat po brojnim stavovima protiv vakcina tokom pandemije korona virusa, ovako je najavio ono što će se desiti u izbornoj noći 17. decembra.

Ostatak Srbije, zaokupljen borbom vlasti i opozicije, kao da to nije čuo i za mnoge je bilo veliko iznenađenje kad je saopšteno da Nestorovićeva lista „Mi – glas iz naroda“, ne samo da je prešla cenzus, već je osvojila oko pet odsto glasova i na parlamentarnim i na beogradskim izborima.

I mogla bi da bude odlučujući tas za formiranje većine u skupštini glavnog grada Srbije.

• Neizvesno ko formira vlast u Beogradu, moguća ključna uloga Nestorovića, opozicija najavljuje protest
• Jovan Bajford: Zašto u krizama mnogi veruju u teorije zavere
• Ko odlazi, ko dolazi, a ko ostaje u srpskoj politici posle izbora

„Nećemo ići u koalicije jer bi to bilo smrtonosno za nas… to bi nas ubilo odmah na samom početku jer bi bilo ‘evo istrgovali su, dobro su prošli odmah su se prodali'“, rekao je Nestorović u izbornoj noći za RTS.

Šta je tajna Nestorovićevog uspeha?

Delimični odgovor se nalazi u tome da je glas za Nestorovića, priznatog pedijatra i alergologa, ali novajliju u politici, bio protestni, ocenjuje Jovan Bajford, profesor sa Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji.

„Nestorović je vešto uspeo da za sebe prikupi glasove onih koji nisu hteli da glasaju za vlast, ali nisu hteli ni za postojeću opoziciju, bilo građansku ili nacionalnu.

„U pitanju je bitan procenat zbog raspodele drugih glasova, naročito u Beogradu“, navodi Bajford u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Uspehu je pogodovala i prepoznatljivost njegovog imena, kao i autoritet lekara i naučnog stručnjaka, dodaje.

Sličnog je stava i Nestorovićeva saradnica i kandidatkinja za poslanicu Jelena Pavlović.

Ona za BBC kaže da su postigli „veliki uspeh“ prvenstveno zahvaljujući društvenim mrežama, jer su bili pod jakom „medijskom blokadom“.

„Ljudi koji me danas zovu i čestitaju, svi kažu da bismo sada osvojili i tri puta više samo da su znali ko je na listi i za šta bi trebalo da glasaju“, kaže Pavlović, dok joj se sležu utisci od izborne noći.

Šta je politika liste Mi – glas iz naroda?

Listu Mi – glas iz naroda ne čini samo njihov poznati lider.

Sa njim je nekadašnji poslanik Aleksandar Jerković, koji je na prošlim izborima bio na listi koalicije Nada Miloša Jovanovića, kao i Branko Pavlović, advokat koji se predstavlja kao stručnjak za geopolitičke odnose.

Kao pravnik, Pavlović se ranije bavio spornim privatizacijama u Srbiji, a bio je i potpredsednik nekadašnje levičarske stranke Socijaldemokratske unije koju je predvodio Žarko Korać.

Advokatica Jelena Pavlović zastupala je ljude sa kreditima u švajcarskim francima, kao i oštećene u spornim slučajevima sa izvršiteljima.

Deo tima, na koji su ponosni, jeste i Siniša Ljepojević, dugogodišnji novinar i publicista koji piše za portal Novi standard.

Politika liste je, kako je u predstavljanju liste na Javnom servisu rekao Nestorović, „vraćanje tradiciji naroda“, što znači protiv prava LGBT ljudi, protiv NATO-a i „nametanja politika iz inostranstva“, čak i onih Svetske zdravstvene organizacije.

Pojedini u antizapadnim stavovima vide i okrenutost Rusiji, kojoj je vrlo naklonjena Hepi televizija sa nacionalnom frekvencijom, gde je Nestorović godinama redovan gost.

Zalažu se i za očuvanje Kosova u sastavu Srbije, a u izbornom štabu i spotovima česti motivi su pravoslavni krstovi, manastiri i srpske zastave.

Teorije zavere kao alat

Da su do glasača stizali preko društvenih mreža, pokazuje bar 20 stranica podrške na Fejsbuku koje su posvećene samom Nestoroviću.

Takođe, njegova gostovanja na Jutjub kanalu Balkan info u više navrata imala su više od milion pregleda.

U njima on često govori o navodnim velikim istinama i svetskim moćnicima, ne samo u zdravstvu, već i o mnogim paranormalnim pojavama: od prolaska kroz vreme, reinkarnacija, do susreta sa vanzemaljcima.

Nestorović je u vreme pandemije bio neka vrsta gurua koga su ljudi zaista slušali, podseća Bajford.

„Srbija je imala jedan od najnižih procenata vakcinisanih protiv korona virusa u Evropi i upravo je Nestorović bio taj koji je artikulisao taj rašireni antivakcinaški sentiment.

„Dakle, njemu za vreme kampanje nije ni trebalo da se eksponira na medijima sa nacionalnom frekvencijom; ljudi koji ga slušaju i koji mu veruju su ga oduvek i gledali i slušali preko Jutjuba i manje gledanih televizijskih kanala gde se promoviše ta vrsta zavereničkog diskursa“, napominje profesor istorije i psihologije koji je posebno izučavao privlačnost teorija zavera.

Pogledajte video: Kako razgovarati sa ljudima koji veruju u teorije zavere

Kako je Nestorović iskoristio teorije zavere?

Analiza Jovan Bajford, profesor psihologije

Kao pobornik raznoraznih teorija zavere, odnosno jednog opšteg pogleda na svet koji u svemu vidi nekakve skrivene radnje moćnika, Nestorović je u kampanju uneo važan retorički element zavereničkog pristupa: on je kod svoje publike, ali i glasača stvorio ili potvrdio postojeći utisak da su oni pametniji od drugih.

Odnosno, da su deo manjine koja jedina zna kako svet i Srbija funkcionišu, dok su svi drugi glasači naivni.

Nema mnogo glasača Aleksandra Vučića koji sa mitinga SNS-a odlaze kući puni optimizma i samopouzdanja, a slično se može reći i za glasače građanske ili nacionalne opozicije.

Ali Nestorovićeva publika, nakon što ga je gledala dva sata na Balkan Info, nesumnjivo se oseća bolje.

Oni od njega svakako nisu čuli ništa što upućuje na rešenje njihovih problema, ali su osetili olakšanje da je neko za koga smatraju da ima nesporni autoritet, njihov pogled na svet razumeo, i artikulisao ga na njima blizak način.

Ovi izbori su pokazali da je za skoro pet odsto glasača u Srbiji to dovoljno.

Politička biografija

Nestorović, nekadašnji načelnik pulmologije u dečijoj klinici Univerzitetske bolnice Tiršova sa višedecenijskom karijerom, u politiku je sada ušao prvi put kao kandidat na izborima, ali je i ranije bio deo političkog ringa.

Najpre kao član Srpskog pokreta obnove devedesetih godina, jer su mu, kako je govorio, bile bliske monarhističke ideje, piše Vreme.

U vreme vlasti Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, bio je pomoćnik ministra obrazovanja, a bio je i član Demokratske stranke.

Na prošlogodišnjim izborima, podržao je pokret Dveri i hteo da skupi potpise za predsedničku kandidaturu, ali nije uspeo, potvrđuje i Nestorovićeva saradnica Pavlović.

Cilj novog pokreta nije da promovišu paranormalne pojave, već da promene politički sistem.

„Svi se hvataju za neki njegov odgovor za neke parapojave, što je potpuno besmisleno, jer sam se lično i kroz ovu kampanju uverila da se radi o hiljadama ljudi kojima je on pomogao svojim znanjem. On ima duboko poštovanje u narodu.

„Ako je to njegov najveći greh, onda je u redu“, kaže Pavlović uz osmeh.

Šta je govorio Nestorović?

• „Sad dok virus cirkuliše, sad je prilika da svi izađu napolje da se inficiraju, malo smešno zvuči.“
• Nikola Tesla je „slao predmete u budućnost, vraćao unazad, to se sve zna„.
• „Vanzemaljci imaju plave oči, pa su se parili sa ženama ljudskim i tako su nastale plave i zelene oči.“
• „Portali, inače, postoje, nije nikakva teorija zavere, možeš da ukucaš u Nasu, oni zovu tačka Iks, pojavljuju se ngde na zemljskoj kugli i vrlo kratko traju, obično po par sekundi, to su oni što upadnu, pa se pojave 17 godina kasnije.“

Da li neko stoji iza pokreta?

Da bi fenomen Nestorović mogao biti državni projekat srpskih vlasti, pisao je epidemiolog Zoran Radovanović u Danasu, još pre dve godine.

Tada mu je zamerao ne samo izjave o koroni kao „najsmešnijem virusu“, za koji navodno mogu da pomognu lekovi poput ivermektina, ali i paranormalne osvrte o vanzemaljcima i reinkarnaciji.

„Mnogo je nedvosmislenih pokazatelja da B.N. uživa jaku podršku vlasti.

„Bez takve zaštite, ne samo da bi davno izgubio licencu, već bi mu sledovala zatvorska kazna zbog širenja dezinformacija“, napisao je Radovanović.

• Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa
• Sve krize Kriznog štaba
• Šta je populizam i da li je pretnja po demokratiju

Godinu i po dana posle sporne konferencije, kada je Nestorović savetovao ženama da „odu u šoping u Milano jer je korona virus bezopasan“, a nedugo potom i napustio državni Krizni štab, u jesen 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odlikovao Nestorovića Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena.

Sadašnje Nestorovićeve političke stavove, istoričar Milivoj Bešlin za televiziju Insajder opisao je kao „naglašeno desničarske sa primesama narodnjačkog populizma“, koji su ideološki bliske vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, koju je Vučić doskoro vodio.

Jelena Pavlović kaže da njihov pokret nema ničiju ni logistički, ni finansijsku podršku i da se to videlo od skupljanja potpisa do kampanje koju su vodili najviše „pešački“.

Pošto teže neposrednoj demokratiji i parlamentu gde će sedeti „obrazovani i čestiti ljudi“, a ne partijski poslenici i razgovarati o politici i zakonima, jasno joj je da to ne odgovara ni strankama na vlasti, ni u opoziciji.

Svesni su, kaže, da će biti meta napada i jednih i drugih, ali su spremni da „zavrnu rukave“, jer ne žele da budu jedna u nizu malih stranaka, već za nekoliko godina važan politički igrač.

„Najtužnije mi je to što ljudi odmah kreću s tim sa kime ćemo i kupujem, prodajem, oduzimam i dodajem, već se zaboravilo da ljudi mogu iz želje ka nečem višem da uđu u politiku.

„Bilo nam je teško do sada, a sad će biti još teže, jer ovo bi na duže staze moglo da bude velika i sistemska promena“, zaključuje Pavlović.

Zasad bi njihov pokret i njihova trenutna odluka da ne uđu u koaliciju ni sa vlašću ni sa opozicijom u gradskoj skupštini, mogla Beograđane da odvede na nove izbore.

U istom gostovanju na RTS, Nestorović je, slučajno ili ne, poručio da se na sledeće izbore neće čekati do 2027, već će ih „biti svaki čas, jer nestabilnost je velika“.

Pogledajte video: Šta su BBC novinari zabeležili u izbornoj noći

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]