O stanju sa ukrajinskim izbeglicama u Srbiji, pričali smo sa Majom Lainović, pravnim savetnikom Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju (HCIT) iz Novog Sada.
– Prema poslednjim podacima sa terena, za sada masovniji dolazak Ukrajinaca nije zabeležen. Procene su da je došlo par stotina ljudi mahom kod svojih porodica i prijatelja. Takođe, neki su se interesovali samo za tranzit do Crne Gore – kaže Lainović u razgovoru za Luftiku.
Ona ističe da je migrantska kriza iz 2015. godine pokazala da je, posebno u slučaju velikog priliva izbeglica, neophodna saradnja i koordinacija i državnih instutucija, ali i civilnog sektora, kao i međunarodnih organizacija.
– Ovo uključuje humanitarnu pomoć, pravnu i psihosocijalnu podršku kao i rad sa najranjivijima, a to su deca, posebno ona koja dolaze bez pratnje roditelja – ističe Lainović.
Srbija ima spremne kapacitete za prihvat izbeglica
Nakon masovnog priliva izbeglica i migranata iz 2015. godine, kada je kroz Srbiju prošlo gotovo milion ljudi, kapaciteti za prihvat, odnosno smeštaj izbeglica i tražilaca azila su značajno pojačani.
– Komesarijat za izbeglice i migracije je nadležan za smeštaj i prihvat svih izbeglica i tražioca azila te se ovo odnosi i na lica koja beže iz Ukrajine – kaže Lainović za Luftiku.
Od 2015. godine, u Srbiji je operativno 18 azilnih i prihvatnih cenatara sa ukupnim kapacitetom za oko 6.000 ljudi.
– Prema poslednjim podacima, krajem februara, u prihvatim centrima širom Srbije je boravilo oko 3800 ljudi, najviše iz Avganistana i Sirije. Na teritoriji AP Vojvodina, operativno je šest prihvatnih centara : Subotica, Sombor, Kikinda, Šid, Principovac i Adaševci – ističu iz HCIT-a.
Kako izbeglice ostvaruju pravo na zaštitu u Srbiji
Interesovalo nas je i na koji način izbeglice mogu ostvariti pravo na zaštitu i azil u našoj zemlji.
Prema Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti, postupak dobijanja izbegličke zaštite se inicira izražavanjem namere o traženju azila a potom i podnošenjem zvaničnog zahteva. Zakon podrazumeva mogućnost dodeljivanja i privremene zaštite u trajanju od godinu dana.
– Ona se odobrava u vanrednom postupku u slučaju masovnog priliva raseljenih lica koja se ne mogu vratiti u državu svog porekla ili uobičajenog boravišta. Ukoliko, naravno, postoji rizik da zbog tog masovnog priliva nije moguće efikasno sprovesti svaki individualni postupak azila. Do sada se, od primene prvog Zakona o azilu iz 2008. godine, ova zaštita nije aktivirala – ističe Lainović.
Najbrže rastuća izbeglička kriza od Drugog svetskog rata
Rat u Ukrajini ulazi u svoj dvanaesti dan. Borbe između ruskih i ukrajinskih snaga proizvela su neverovatna razaranja, a slike uništenih gradova svakodnevno obilaze svet.
Kao i u svakom ratu, najveću žrtvu podnosi civilno stanovništvo koje je prinuđeno da napusti svoje domove bežeći od ratnih strahota.
Prema najnovijim podacima Ujedinjenih nacija (UN), iz Ukrajine je u proteklih 11 dana izbeglo više od 1.700.000 ljudi. Ovakvi brojevi ukazuju da se radi o najbrže rastućoj izbegličkoj krizi u Evropi od Drugog svetskog rata.
Za sada, sve zemlje koje se graniče sa Ukrajinom drže svoje granice otvorene za prihvat izbeglica. Najveći broj izbeglih lica primala je Poljska – više od milion ljudi, što je skoro 60 odsto izbeglica iz ove zemlje.
Značajan broj izbeglih primile su i Rumunija, Mađarska, Moldavija, Slovačka i Rusija, dok se određen broj ljudi uputio i u druge evropske zemlje.
Pre nekoliko dana, Evropski savet je usvojio odluku kojom se aktivira mehanizam privremene zaštite. Ova odluka je usvojena upravo sa ciljem da se usled masovnog priliva izbeglih lica iz Ukrajine, pruži brza i efikasna zaštita svim licima, bez potrebe za individualnim zahtevima za azil.
Interesantno je povući paralelu sa iskustvima iz 2015. godine, kada EU, ovaj mehanizam nije primenila u slučaju sirijskih izbeglica. Možda se može govoriti i o licemerju EU, jer je izbeglička muka uvek ista, bez obzira odakle dolaze.
Odgovornost za registraciju, prihvat, smeštaj i zaštitu ukrajinskih izbeglica preuzimaju nacionalni organi tih država. Visoki komesarijat za izbeglice UN (UNHCR) zajedno sa drugim agencijama UN i partnerima iz nevladinog sektora pruža podršku nacionalnim vlastima država po ovim pitanjima.
Dragocena iskustva sa HCIT-a sa Balkanske rute
Tokom otvorene Balkanske rute, 2015-2016, HCIT je pružao urgentu pomoć na terenu, a iz ove organizacije ističu da su ta iskustva su dragocena.
– Sudbine i lične tragedije ljudi koji su izgubili sve i krenuli u nepoznato, ostalo je urezano u sećanje svim humanitarnim radnicima koji su tada radili sa izbeglicama, Najveći broj izbeglica iz Ukrajine je već izbegao direktno na teritoriju susednih država (a sve su članice EU). Ostaje da se vidi da li je verovatno da će Srbija biti zemlja destinacija i tranzita novim izbeglicama, ovoga puta iz Ukrajine – zaključuje Lainović za naš portal.
Ukrajinka koja živi u Novom Sadu: Svaki dan se pitam da li su mi roditelji živi
Dodaj komentar