Želeo je slobodu, a nju nije mogao da dosanja u dalekoj Americi. Veruje da naša sela i dalje kriju tajne načine koji čoveka mogu dovesti do uzvišenog osećaja slobode.
Nakon tri godine života u Americi i nekolicine poslova koji ga nisu ispunjavali Filip Danojlić, momak iz Beograda, odlučio je da napusti Ameriku i vrati se u Srbiju. Svoj život odlučio je da započne na salašu blizu Subotice, u blizini mađarske granice.
Sve što je zaradio u Americi, Filip je dao na salaš, gde je odlučio da gradi svoj mali raj. Smatra da je njegova odluka za njega prava, te da svako ko želi slobodu u punom značenju treba da razmisli koji je to korak koji treba da napravi da bi je sebi i omogućio.
– Pravim ovde svoj mali raj. Mislim da je to pravo razmišljanje. Čovek treba da se oslobodi onog da mora i da je obavezno da se radi za drugog. Najlepši je osećaj kad čovek radi za sebe – uveren je ovaj povratnik iz Amerike.
Takođe, kaže da se na ovaj korak odlučio i zato što voli Srbiju. Iako je prvi razlog sloboda, smatra da su mesta nalik na salaš gde je i sam odlučio da bude, dobra za budućnost kako za njega tako i za porodicu koju planira da osnuje.
– Mislim da ljudi koji žive u gradovima greše, u smislu što ne vide potencijal u napuštenim selima, manjim mestima. Ja želim svojim primerom da dokažem da se na selu može, ne samo živeti i preživeti već i uživati – kaže Filip koji veruje da od svoje ideje neće odustati.
Amerika ga nikad nije privilačila
Iako ima državljanstvo Amerike od rođenja, Filip kaže da nikada nije želeo da živi tamo.
– Nikad nisam želeo, nisam imao ni najmanju nameru da živim tamo. Sve sam radio samo da se vratim. Poenta priče je da sam shvatio da želim da imam svoj krov nad glavom, i da budem gospodar svoje sudbine. Nisam imao ovaj salaš. Često čujemo da ljudi kažu da se vratimo na selo, ja se nisam vratio, ja sam došao na selo – navodi Filip za Jutjub kanal „Povratak na selo“.
Ovaj Beograđanin kaže da stalno i svuda ponavlja koliko je bitna sloboda. Iako dolazi iz grada kaže da mu ideal predstavlja upravo to da mu u danu niko ne smeta, ali da i sam nikom ne smeta.
– Ja ovde mogu da radim sa motornom testerom kad god hoću, nikom ne smeta. Isto tako, muziku mogu da slušam i u 2 ujutro, jednostavno nikom ne smetam. Opet, kada legnem, mir je, tišina, čuje se samo priroda – kaže on.
View this post on Instagram
Selo nudi više nego grad
Filip objašnjava da se grada nije odrekao u smislu da želi biti zauvek odsečen od sveta.
– Meni je jako važna komunikacija sa ljudima, takođe grad mi je blizu, Subotica mi je na dvadeset minuta, ali opet, mir koji imam ne bih menjao ni za šta. Selo ti daje slobodu, manje račune. Takođe, sutra dan za moju decu, smatram da je mnogo bolje da odrastu uz životinje. Mislim da je to mnogo bolje, nego život u kocki. Da drvo bude retkost da se vidi – kaže Filip.
Konj, ovce i kokoške
Pošto radi posao koji od njega zahteva da nekada bude odsutan par dana, Filip kaže da je zbog svojih životinja morao da se odluči za električnog pastira, koji ne troši mnogo para.
– Ja sam se odlučio sa sistem za koji je meni najbolji. Kako nekada nisam tu po 4-5 dana, električni pastir mi pomaže. Zato su moje ovce skoro uvek puštene. Kada padne kiša one uđu u svoj prostor i to je to. Obična svakodnevna briga o njima mi uzme jedva 5 minuta, ako ne raučunamo vakcinaciju i druge stvari slične prirode, tak da se isplati – kaže on za Jutjub kanal „Povratak na selo“, i dodaje da su mu u planu i kokoške, ali će njih nabaviti kada nađe posao koji je bliži njegovom imanju.
Sloboda kao broj jedan
Smatra da se svuda može živeti dobro ako se čovek snađe, opet, ukoliko se ne snađe, može biti jako teško. Dodaje da ga je život u Americi, kada je video mnoge nesnađene ljude koji su završili na ulici, naučio da je bolje imati svoj krov na selu, nego biti beskućnik u velikom gradu.
– Ljudi moraju dok su mladi da se pokrenu. Poenta priče je da ljudi ne budu robovi. Dovoljno je da sebi kažete da nećete trpeti ucene i poniženja. To je savet svima. Prvo budite dobri ljudi, jer od toga se počinje. A onda isto gledajte da budete slobodni ljudi – zaključio je Filip.
Izvor: Povratak na selo / Mondo
Dodaj komentar