Isus se krsti i misli: BOLJE DA ME NE VASKRSAVAJU!

Dnevni list “Alo!” danas je uz svoj primerak delio nalepnice za uskršnja jaja.

Umesto uobičajenih zekana pekana, koka nosilja, pilića i jaja, Isusa Hrista i verskih simbola, na nalepnicama su likovi Cece, Ace Lukasa, Šabana Šaulića, Milana Stankovića, Đanija, Dare Bubamare, Severine, Seke, Mie Borisavljević, Lepe Brene…

Ovim gestom Alo! ne samo što je u duhu predstojećeg velikog praznika darivao svoje verne čitatelje, već ih je i spasio tumaranja po livadama u potrazi za travčicama i listovima zanimljivog oblika. Jer kud sad, u sezoni krpelja, da se zavlačite po travuljini, pa još lajmsku bolest da zapatite, i to u vreme praznika kad lekara ni za leka nećete naći, jer sve se raspustilo, otišlo da se “tuca”.

Uz to, Alo! se pobrinuo da sačuvamo najlon čarape bušne na prstima. Jer bolje da ih ko svaki Srbin, kome su čarape i izuvanje u tuđim kućama vazda bili problem, lepo ušijemo, nego da ih bahato sečemo za šaranje jaja.

Deci ćemo objasniti, ako pitaju, da su rođena u zemlji gde je sasvim normalno da se ovakve novine baškare po trafikama, dok se druge (Danas) bore za opstanak, jer su se usudile da objektivno prenose ono što se dešava oko nas. Jer ko je još video da novine prenose istinu, bez ulagivanja vladajućem sistemu? Ili pišeš šta ti se kaže ili te nema! Tako ćemo im reći, pa ćemo ih lepo poslati u kujnu da zalepe Šabana na jaje.

Alo! se ovim potrudio i da nam uskršnje praznike učini krajnje zabavnim, jer moći ćemo u nedogled da biramo koga ćemo s kim da tucamo.

Na primer, vi možete uzeti jaje sa likom Đanija (odličan izbor), a komšinica, na primer, ono sa Darom Bubamarom, pa se onda oni lepo tucaju, pardon tucate. Pa se malo pokoškate ko će tucati špicem, ko će okrenuti tur. Pa možete, na primer, uzeti Lukasa, a komšinica Severinu, pa ponovo. I opet. I opet. I tako unedogled, kombinacija je mnogo, samo treba da budete domišljati!

Možete otići i korak dalje, pa svog favorita zalepiti na drveno jaje! Pa da ispadne glavni jebač u kraju.

Jedini propust je taj što nam Alo! nije uz estradu podelio i nalepnice sa političarima, jer tu bi tek bilo tucanja i kombinatorike. Ko s kim, ko dupe, zbog čega dupe, ko špic, ko vođu, koga vođa, ko daje, ko prima. Narod bi se, bez sumnje, silno obradovao, jer bi mogao da potuca one koji godinama tucaju njega, i bez uskršnjih jaja.

Sprdnji u ovoj zemlji nikad kraja.

Ovde je pamet odavno zamenjena glupošću, poštenje lopovlukom, obraz đonom, dostojanstvo poltronstvom, pa što onda zeku peku ne bi zamenio jedan Đani ili Lukas?

Ništa više nije sveto, čak ni onima kojima bi trebalo da bude. Sveštenici bahato vozaju audije, ulazeći njima u šetačke zone, izdajući fiskalne račune za krštenje deteta sa kliznim cenovnikom, tražeći da obavezno ostavite prilog crkvi. Svojim primerom pokazuju nam da je ok ceniti i hrliti ka materijalnom.

I ne radi se ovde o slobodi izbora. To nije sporno (bogu hvala). Jer i vi i ja možemo da ne kupimo te novine, i da kupimo Danas, ili da uopšte ne kupimo novine, jer nam se ne čitaju. Ili da ugasimo TV, ili da ne idemo u Crkvu, ili da u njoj budemo stalno.

Nije to sporno, iako se sužava raznovrsnost ponude u prilog većinskom senzacionalističkom i površnom.

Problem je što se prostor daje abnormalnom, što su gore navedene stvari postale pravilo, ne izuzetak. Što ovde kriminalac može da odloži robiju i učestvuje u Parovima ili Farmi, što može bez cenzure da priča šta želi na nacionalnoj frekvenciji. Što je moguće da Alo! deli sličice sa estradnim likovima, od kojih je jedna “sličica” nosila nanogicu, dok Danas koji izveštavanjem hoće da menja stvarnost krepava i zavisi od milosti čitalaca. Što se promoviše površnost, blud i nemoral. Što oni koji mogu i koji bi trebalo da osvešćuju narod, to ne rade.

Isus Hrist nas gleda i verovatno se tamo negde gore krsti i misli:“Bolje da me ne vaskrsavaju!”