Naš nuklearni fizičar svetskog renomea: Nema nam budućnosti bez nuklearki

– Iako rat u Ukrajini pokazuje da više ništa nije sveto pa ni ciljevi koji ne bi smeli da budu ratni, poput nuklearnih elektrana, sa izgradnjom takvih postrojenja neće se i ne može stati.

Odgovorno tvrdim da je proizvodnja električne energije na takav način jedini modus da svet u budućnosti bude snabdeven dovoljnom količinom struje I dok je svest o tome prisutna svuda, pre svega u najrazvijenijim zemljama, gde takvih postrojenja ima sve više, kod nas je na snazi Zakon o moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana.

Taj akt je potpuni nonsens i krajnje populistički, jer se fosilna goriva (pre svih ugalj) širom planete napuštaju kao energent.

Osim što fatalno zagađuju atmosferu stvarajući efekat staklene bašte čije su posledice po planetu iz godine u godinu sve užasnije, njihove zalihe se smanjuju i sve su lošijeg kvaliteta, a ne treba zanemariti ni činjenicu da rudnici uglja devastiraju prirodno okruženje i da u oknima, koja su sve dublja, gine veliki broj ljudi – kaže dr Ištvan Bikit, profesor emeritus na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, nuklearni fizičar svetskog renomea, koji je u vreme granatiranja nuklearke u ukrajinskom gradu Zapožju bio jedan od ključnih sagovornika u medijima u vezi sa gorućom temom – šta se sve može desiti ukoliko nuklearka postane ratni cilj.

NIKO NORMALAN NE GAĐA NUKLEARKU

– Niko normalan ne projektuje takvo postrojenje uzimajući u obzir tu vrstu rizika. Dakle, nijedna nuklearka nema sistem zaštite protiv vojnih dejstava, koja se jednostavno ne uzimaju u obzir prilikom izgradnje jer je potpuno suludo da neko gađa takvu metu ugrožavajući zdravlje i život isključivo civilnog stanovništva.

Srećom, to je neko tamo shvatio, pa deluje da je to ipak bilo samo “zveckanje oružjem” – smatra dr Bikit, koji je, uprkos rizicima, pa i ovom poslednjem, neočekivnom, jedan od najvećih zagovornika izgradnje nuklearnih elektrana kod nas.

MNOGO BEZBEDNIJE NEGO ŠTO SE MISLI

– Mislim da dolazi vreme kada ćemo ozbiljno morati da preispitamo odluku u vezi sa moratorijumom na izgradnju nuklearki u Srbiji, koja je apsolutno neopravdana.

Sasvim je jasno da nam se zalihe ostalih energenata smanjuju, da oni odavno više nisu prihvatljivi na globalnom nivou i da ćemo biti prinuđeni da se priklonimo svetskom trendu.

To je, jednostavno, budućnost i jedini način da se na duži rok obezbedi dovoljno električne energije, uz zanemarljivo zagađenje atmosfere – ističe dr Bikit, dodajući da je ono što izaziva najviše podozrenja – bezbednost nuklearnih elektrana, na daleko višem nivou nego što se kod nas misli.

Takva postrojenja, objašnjava on, kontinuirano se usavršavaju, pa se reaktori novije generacije automatski isključuju
ukoliko dođe do pregrevanja jezgra.

Naime, najosetljiviji deo takvih postrojenje jeste sistem za hlađenje i ukoliko on zakaže, odnosno ako se izgubi tečnost koja hladi reaktor, što se, primera radi, desilo u Černobilju, jezgro se topi i dolazi do eksplozije (koja, da ne bude zabune, nije ni nalik atomskoj bombi).

Radioaktivnost se oslobađa u atmosferu, dospevajući do njenih najviših slojeva, odakle se širi u najudaljenije delove planete, utičući, shodno koncentraciji, na razne aspekte života flore i faune.

U KINI, JAPANU, FRANCUSKOJ, SAD – USRED NASELJA

– Ide se na to da se automatizuju svi procesi koji se odvijaju u postrojenju, sve manje će biti neophodno prisustvo ljudi, čija je greška u najvećem broju slučajeva dovodila do havarija, koje su, i to da se zna, vrlo retke, napominje profesor Bikit, dodajući da je, međutim, izgradnja nuklearnih elektrana vrlo skupa i traje dugo, zbog čega se ide na podizanje većeg broja manjih postrojenja.

– Na Zapadu, u Kini, Japanu, dakle, u najbogatijim državama sveta, nuklearke se grade usred stambenih blokova, i niko od toga ne pravi problem. Na kraju krajeva, nuklearno gorivo je na zelenoj listi Ujedinjenih nacija, što znači da se smatra bezopasnim za ljudsko zdravlje i okolinu.

Pri tome, jedno nuklearno jezgro, koje funkcioniše na principu fisije, može da traje godinama, no, ipak treba znati da su i zalihe uranijuma 235, koji je pogonsko gorivo u nuklearkama, takođe ograničene – objašnjava profesor Bikit, ističući da je budućnost snabdevanja električnom energijom u takozvanom fuzionom jezgru koje se sastoji iz takozvane teške vode, čije zalihe postoji u prirodi, a kojom se specijalnim postupkom obogaćuje obična voda.

To je još uvek u fazi eksperimenta, ali izvesno je da će se do rešenja doći i da će se tada na zaista dugačak rok rešiti problem snabdevanja energijom na našoj planeti – zaključuje naš sagovornik.