Juče oko 12h održan je još jedan protest u selu Mali Izvor zbog izgradnje kamenoloma površine 50 fudbalskih terena. Na protestu je ovog puta bilo duplo više ljudi nego prošli put, a tome je doprinela podrška građana Boljevca, Bora i Zaječara. Građani su apelovali da svi iz istočne, ali i cele Srbije, stanu na put novom ,,Rio Tintu”.
Protest su podržali mnogi, nagalašavajući nebrigu lokalne samouprave i vlasti i najavili da će protesta biti još sve dok istočna Srbija ne bude slobodna.
Među prvima se obratio jedan od organizatora protesta i čovek koji je u ime meštana sela razgovarao sa gradonačelnikom Zaječara i predstavnicima firme ,,STRABAG” i JKP ,,Vodovod”, Slobodan Petrović. On se ovom prilikom osvrnuo na stanje čitave Istočne Srbije, ali i na problem koje selo ima sa JKP ,,Vodovod”.
– Današnji protest je sazvan pod naslovom ,,Protiv kamenoloma”. Problem kamenoloma je aktuelizovan ali su se u poslednje vreme pojavili dokumenti koji pokazuju da je istočnoj Srbiji namenjena još crnja sudbina nego Jadru i Rađevini.
Naime, Petrović ističe da su meštani Malog Izvora iznenađeni postupanjem lokalne samouprave, najviše u pogledu ,,Vodovoda”, zbog insistiranja pomenutog preduzeća da se vodovodna mreža Malog Izvora, koju su sami napravili, pripoji vodovodnoj mreži Zaječara. Sastanak sa Šarčevićem je održan 30. decembra 2021. godine, a dogovor je bio da se selo izjasni do 20. januara, da li žele da se pripoje zaječarskom ,,Vodovodu” ili ne. Međutim, odluku je ,,Vodovod” doneo samo jedan dan nakon sastanka. Meštani smatraju da je ova ideja pripajanja usko povezana sa kamenolomom, pa su u strahu da ne izgube i vodu.
Petrović se osvrnuo na komentare Boška Ničića nakon prvog protesta, koji je tada poručio da protest podržava smo marginalna popuulacija, pa mu poručio:
– Ako ste vi jaka grupacija, zbog čega vas nema ovde da dođete da se solidarišete s ovim narodom?!
Pored Petrovića reč su imali i ekološki aktivisti i stručnjaci čije su profesije usko povezane sa ekologijom, a mesto stanovanja usko povezano sa Timočkom Krajinom. Svi su se složili da je istočna Srbija pala u ruke investitora kojima je najbitniji profit. Dodali su da je vlast jako sposobna i radna, ali ne u korist svog naroda.
Neki od građana su iznosili svoje iskustvo sa zagađenjem, a javili su predstavnici iz Aranđelovca i Despotovca koji, kako sami kažu, muke muče sa kamenolomom i zagađenjem životne sredine.
Prisutnima se obratio lider liste ,,ZAokret – Dosta je bilo! Hrabri ljudi!”, Uglješa Đuričković, koji je istakao sledeće:
– Danas je izuzetno hladno ali vi ste trpeljiv narod, kao i većina nas Srba. Trpeljivi ste vi i za mnoge druge stvari. Trpite da nemate puteve, trpite da su vam mladi otišli, trpite da ne ulažu u poljoprivredu, trpite i to da pokušavaju da vas isteraju iz sela, ali ovo je granica koja ne sme da se pređe.
Nakon Đuričkovića, obratio se i dr Dejan Krtsić. Krstić je rekao kako ima osećaj da ovde više nema mesta za običnog čoveka, a da su mu mesto uzeli svi oni nekulturni, bezočni i neobrazovani. Na to je dodao da je u narodu zavladalo ljudsko dno i da se to dno mora vratiti na dno, gde mu je i mesto.
Krstić se osvrnuo na lepotu i bogastvo istočne Srbije i dao predlog da se Zaječar i okolna mesta više turistički angažuju i da to bude put zarade i očuvanja prirode u jednom.
Goran Kalčević, predsednik GO Narodne stranke u Zaječaru, podržao je ovaj skup i poručio:
– Svedoci smo da Timočka Krajina nestaje i da ova vlast zakucava poslednji ekser u našu Timočku Krajinu. Mi smo prodati! Napravili su prokletu avliju od naše Timočke Krajine!
S obzirom na to da je društvo krenulo na državnom nivou da se bori protiv novih projekata koji narušavaju životnu sredinu, gospodin Marinković je govorio šta to za njega znači, kao za građanina istočne Srbije.
– Brinuo sam za svoje reke, brinuo za svoju planinu. Ali sad, kada vidim vas ovde, ja se više zaista ne brinem jer znam da je definitivno počelo,” zaključio je Miroslav Marinković, odbornik liste ,,Možemo bolje”.
Protest je trajao nešto više od sat vremena, a meštani Malog Izvora najavljuju da će ih biti još jer njihova dedovina nema cenu.
Dodaj komentar