Mesecima unazad u malom srpskom selu Rakita odvija se mučna borba između Davida i Golijata. David je malobrojni, ostareli loklani živalj, a bahati Golijat su investitori mini-hidroelektrana.
Ko su oni, zašto su spremni na tolike žrtve i kakva im kazna preti piše Lazara Marinković za BBC na srpskom.
Njen tekst i razgovor sa glavnim akterima prenosimo u celosti:
Bomba, eksplozija, požar, tuča, policija, privatno obezbeđenje, suđenja, zatvor – ne, ovo nisu fragmenti akcionog trilera, već deo prave ljudske drame koja se mesecima unazad odvija u selu Rakita.
Stotinama kilometara daleko od srpske prestonice, prepušteno samo sebi, zabačeno seoce postalo je bojno polje i ključna tačka otpora protiv izgradnje mini-hidroelekrana zahvaljujući neprestanoj borbi meštana i aktivista inicijative Odbranimo reke Stare planine.
Predsednik ove mesne zajednice Desimir Stojanov u sredu je pokušao da zaustavi mašine za koje kaže da su radile van gradilišta.
Kada je policija htela da ga pomeri, popeo se na obližnji potporni zid i rekao da će skočiti u reku ukoliko pokušaju da ga uhapse.
„Zbog borbe za zaštitu reka najviše sam žrtvovao zdravlje“, kaže Stojanov za BBC na srpskom, nakon što se situacija na obali reke završila bez daljih incidenata.
Dvoje aktivista protiv kojih su podnete prekršajne prijave je nedavno odlučilo da će radije ići u zatvor, nego platiti kaznu.
Šta brane meštani i aktivisti?
Iza najužeg kanjona u Srbiji i zelenih planinskih predela blizu bugarske granice krije se ovo selo, u prošlom veku izuzetno živahno i poznato po, sada zatvorenom, rudniku kamenog uglja „Jerma“.
Jedan od prvih jugoslovenskih filmova o potrazi za blagom „Rudareva sreća“ iz 1929. snimljen je upravo u Rakiti, a prugom koja ih je povezivala sa okolnim mestima krstario je čuveni vozić „Ćira“, prevozeći i ugalj i meštane.
Danas ovo naizgled zaboravljeno selo sa par stotina stanovnika više nema ni rudnik, ni prugu, ni ispravan put, a meštani strahuju da će im izgradnja mini-hidroelektrane uništiti i jedino preostalo blago – Rakitsku reku i njene pritoke. Beograd ih je možda zaboravio, ali u ovoj borbi Rakićani ipak nisu sami.
„Stanje je alarmantno i moramo krenuti u drugom pravcu – celo čovečanstvo. Želim da reke ostanu i za našu decu, jer ih nismo nasledili, nego pozajmili od naših predaka“, kaže Nensila Radojković. aktivistkinja iz Pirota.
Deo cevovoda kao i vodozahvat MHE u ovom selu nalaze se u koritu velikih voda Rakitske reke – prirodnoj odbrani od bujica.
Ovo područje je poznato upravo po bujicama, eroziji i klizištima. Sečom drveća i kopanjem, stvara se rizik od nanosa koji mogu da budu katastrofalni i da rezultiraju ljudskim žrtvama i potpunim uništenjem imovine, objašnjava ona.
O šteti koja može nastati zbog malih hidroelekrana u Srbiji već godinu dana unazad glasno govore ekolozi, profesori prirodnih nauka i drugi stručnjaci.
Zbog klizišta koje je uništilo seoski put, a nastalo kao posledica radova na izgradnji vodozahvata, neki meštani u Rakiti ne mogu da prođu traktorima i zaprežnim kolima do njiva i imanja. Hrana za stoku ili drva za kuvanje hrane i ogrev se ne kupuju na rafovima seoske prodavnice.
Mesecima su meštani pisali peticije, prijave, organizovali proteste, straže i druge akcije. Aktivisti za zaštitu reka u Rakiti ne mogu da urade više ništa i čekaju da „država uradi svoje“.
Zabrane i dozvole – šta je sa izgradnjom mini-hidroelektrane u Rakiti?
Opštinska građevinska inspekcija i Republička inspekcija za zaštitu životne sredine stopirale su radove na izgradnji cevovoda u Rakiti.
Republička inspekcija je naložila investitoru da izvadi oko 350 metara cevovoda koji je postavljen u okviru korita za velike vode – a što nije u skladu sa dozvolom Zavoda za zaštitu prirode.
Stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode su u vodotokovima Rakitske reke pronašli zaštićene vrste – potočnu pastrmku i potočnog raka – zbog čega u 90 posto slučajeva Zavod ne daje pozitivno mišljenje za izdavanje dozvola za izgradnju MHE.
Odlukom Vrhovnog kasacionog suda je zabranjena izgradnja MHE Pakleštica na reci Visočici na Staroj planini, jer se „činjenice iz Izveštaja Zavoda za zaštitu prirode koje potvrđuje nalaze strogo zaštićenih vrsta u reci bitno razlikuju od onih koje se nalaze u Studiji o procenu uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje male hidroelektrane“.
Aktivisti ovakve odluke inspekcija vide kao pobedu, ali pravna borba oko Rakite još uvek traje.
Investitor je najavio žalbu Upravnom sudu i tvrdi da ima sve potrebne dozvole – a radovi se nastavljaju sve dok sud ne donese drugostepenu, konačnu presudu.
Zbog čega aktivistima preti kazna?
Nakon što su inspektori zaustavili radove na izgradnji hidroelektrane, meštani sela, aktivisti i građani iz susednih mesta su okupili se preko Fejsbuka da očiste reku u novembru prošle godine.
„Mi nismo ni očekivali da će tog biti radova i hteli smo da iskoristimo subotu da bi očistili reke, Rakitsku i njenu pritoku, Vučidelsku“, objašnjava Nensila.
Međutim, na gradilištu su zatekli radnike koji su se pripremali da započnu betoniranje, pa su – seli ispred betonjerke. Policija koja dežura u selu zbog sukoba između meštana i izvođača radova i insvestitora, tražila je da se pomere.
„Nismo hteli da se sklonimo sa javne površine. Bilo smo odlučni u toj nameri, sedeli smo ispred te betonjerke“, kaže ona i dodaje da je investitor radio pod zabranom.
Nekoliko sati kasnije, beton nije bilo moguće koristiti i radovi su prekinuti. Promrzli i gladni, aktivisti i meštani su otišli u lokalni Dom kulture gde su spremali pasulj, gledali film i slušali muziku.
Mesec dana kasnije, protiv Nensile i Aleksandara Jovanovića – Ćute, takođe aktiviste, nadležni organi u Babušnici pokrenuli su prekršajni postupak tvrdeći da su zapravo organizovali neprijavljeni skup.
Prekršajni sud u Pirotu u aprilu ih je kaznio novčanom kaznom, ali su se aktivisti žalili i najavili da će radije ići u zatvor nego platiti za nešto za šta tvrde – nisu krivi.
Ove godine, kada su u maju hteli da organizuju čišćenje reka na teritoriji opštine Pirot, načelnik pirotske policije im je rekao da takav skup ne moraju da prijavljuju. Akcija čišćenja je prošla bez problema.
Pored toga što vodi salon za tetoviranje, tridesetdevetogodišnja Nensila Radojković je i planinarka i gljivarka koja se godinama unazad bavi zaštitom životinja. Pre nepunih godinu dana uključila se u borbu za zaštitu reka i postala jedna od najaktivnijih članica inicijative Odbranimo reke Stare planine.
„Minorna prozvodnja električne energije iz MHE je totalno nebulozna i donosi korist samo investitoru, dok za prozvodnju ozbiljne obnovljive električne energije postoje vetar, solarna energija, termalna energija i bio masa koju Srbija skoro pa da nije ni načela“, objašnjava ona.
„Razne lične žrtve su se podnosile zbog borbe za pravdu“ kaže Nensila. Mnogi aktivisti za zaštitu reka na Staroj planini, ali i van zaštićenih područja kao što je Rakita, u potpunosti su promenili svoje živote – neki su napustili posao, neki su se razveli, a mnogi se zbog akcija neprestano „razvlače po sudovima“.
Ometanje radova, remećenje javnog reda i mira, vređanje, pa čak i pretnje smrću – samo su neke od optužbi za koje se terete pojedini meštani i aktivisti koji se suprotstavljaju izgradnji mini-hidroelekrane.
„Većina tih prijava se još uvek nije razrešila, neki su dobili pozitivne, neki negativne, ali to je bukvalno more presuda“, rekla je Nensila.
Ako bi Apelacioni sud u Nišu odbacio njihovu žalbu na prekršajnu presudu, Nensila kaže da bi se osećala izdanom od države i sistema.
Ona kaže da je u ovu borbu ušla jer je veliki zaljubljenik u prirodu i „boli je nepravda“ prema ljudima koji žive na selu, čiji se životi uništavaju.
Planovi aktivista, uporedo sa borbom za zaštitu prirode, obuhvataju i oživljavanje sela i promociju domaćih proizvoda.
Jedan od prvih primera je staroplaninsko selo Dojkinci, o čijem oživljavanju i saradnji između meštana i studenata Arhitekture iz Beograda.
„Želim da nešto što je teklo hiljadama godina tako i ostane jer smo mi samo jedna tačka u životu reke“, kaže Nensila.
Smeće koje je pronašla na Fruškoj gori na gospodski način vratila vlasniku
Dodaj komentar