Zbog niskih plata u našoj zemlji mnogi naši sugrađani se već godinama odlučuju da odlaze u inostranstvo u potrazi za većom zaradom. Najčešće su u pitanju zemlje prepoznatljive po industrijskog proizvodnji ili turizmu u kojima postoji nedostatak radne snage.
Radnici iz turističke i ugostiteljske branše upravo se najviše raduju letnjoj sezoni kada najviše može da se zaradi, a tokom poslednjih nekoliko godina sve veći broj njih se odlučuje da taj period godine provede na radu u nekoj od komšijskih zemalja, među kojima najradije biraju Hrvatsku.
Iskustva su, naravno, različita – sve u zavisnosti od očekivanja, afiniteta i veština radnika, dogovora koji uspostave sa poslodavcem, ali i dela Hrvatske u koji idu, pa tako ima onih koji se razočarani vraćaju posle samo nekoliko dana, dok drugi nižu samo pozitivna iskustva.
Jedna od njih je i Dragana Bajić, koja je na svom Jutjub kanalu podelila iskustva vezana za sezonski rad na Istri u želji da, kako kaže, razbije sve predrasude o hrvatskom narodu i onome što radnike iz Srbije čeka ako odluče da odu na sezonski rad na jadransko primorje.
– Hoću da razbijem sve te predrasude i bezvezne priče – da su Hrvati ovo ili ono i da mi iz Srbije nemamo tamo šta da tražimo. To uopšte nije tako i to uopšte nije istina. U Hrvatsku se na rad ide bez ikakvih problema. Tamo imate obezbeđen smeštaj, hranu – nekada to budu tri obroka, dva, negde i samo jedan obrok. Već od februara počinju da raspisuju oglase, konkurse i traže radnike koji će raditi u turizmu. To je uglavnom na obali Jadrana – započela Dragana i dodaje da su obroci koji nisu besplatni za zaposlene vrlo povoljni, te možete da ručate ili večerate za oko dva evra.
Ona objašnjava da je u Hrvatskoj radila tri sezone, uglavnom na Istri – u Poreču i okolini, kao i u gradiću Medulinu.
– Naši ljudi slobodno mogu da idu tamo da rade u turizmu, traže se kuvari, konobari, pomoćni radnici u kuhinji, roštilj majstori, pica majstori, sobarice, spremačice, radnici za održavanje zelenila, prodavci. Lepo je plaćeno u odnosu na Srbiju, ove godine je najniža plata bila 800 evra za spremačice. Njihovi radnici idu na sever Evrope da rade, jer je njima to premali novac – objašnjava Dragana.
Kaže da je poslodavac neretko spreman da plati i put do mesta na kojem se radi, ali samo u slučaju da radnik odradi čitavu sezonu. Ipak, ako poslodavac bude zadovoljan vašim angažmanom, može da očekuje i lepo iznenađenje.
– Ako završite celu sezonu plate vam put, ako odete ranije čak će vam odbiti od plate. To je tada koštalo 150 evra, za izradu radne i boravišne dozvole, jer oni sve rade kako treba. To je iz razloga jer imaju problem sa radnicima, ako ih napustite ranije, skinuće vam to sa plate. Ukoliko ostanete od početka do kraja sezone, bićete nagrađeni jako dobro, ne plaćate ništa, oni snose sve troškove dozvola, čak puta, plus što ćete kad dođete kući dobiti još pred Novu godinu ‘božićnicu’, to je njihov običaj. Ja sam bila jako iznenađena kad sam je dobila nakon samo tri meseca rada u sezoni. Tamo otvarate račun u njihovoj banci, koji ne morate da gasite, već zamrzavate, pa tako dobijate poslednju platu i tu ‘božićnicu’ i možete ih podići ovde – savetuje Dragana.
Rad na crno u Hrvatskoj, kaže, ne postoji, kao ni starosna granica za radnike.
– Nećete raditi na crno, biće vam svaki mesec uplaćivan staž i socijalno osiguranje. Bez radne dozvole ne primaju radnike, kada aplicirate da radite i kada vas pozovu, nećete ni ići dok ne dobijete dozvolu. Nemam loše iskustvo gde god da sam bila i radila u Hrvatskoj, sve je bilo po dogovoru. Kako vam kažu na početku, sve tako i bude. Išla sam čak i u njihov penzioni fond u Poreču da proverim i sve je uplaćeno u dan. Ja stalno govorim da ko god želi negde da ide da radi, da je najbolje da ide u Hrvatsku. Meni je to do sada bilo najisplativije od svega gde sam bila i šta sam radila. Pre podne ste na poslu, a posle podne na godišnjem odmoru – na moru. I to može da traje mesecima – tvdi Dragana.
Najveći broj „sezonaca“ na hrvatskom primorju dolazi iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a mesta za priču o istorijskim sukobima, isticanje nacionalnosti i eventualne prepirke nema i kažnjava se otkazom.
– Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska su tamo zajedno, udruženim snagama rade, druže se, izlaze, piju kafu, idu na plažu. Tamo je zabranjeno pominjati taj nesretni rat, zabranjeno je bilo šta pominjati što se tiče nacionalnosti. Ko god krene na tu temu dobija otkaz momentalno. Tamo nema ostrašćenih i ako ima, o tome se ćuti. Mora da se vodi računa o tome ili uopšte ne ići tamo. Treba ići opušteno, raditi, zaraditi i družiti se – savetuje Dragana.
Izvor: Blic.rs
Dodaj komentar