Ispovest majke narkomana: Moj Kolja je bio na korak do pobede…

Ne prođe nijedno jutro a da se ne probudim s jednim jedinim pitanjem koje me muči godinama: zašto? Zašto baš on i zašto baš tako? Kolja je bio briljantan u svakom pogledu, dete koje mnogo obećava, najbolji đak u razredu, lep, dobar, omiljen među vršnjacima. No, kada je ušao u pubertet, krenuli su sukobi s ocem, koji ga je, ruku na srce, stalno omalovažavao, bio je to klasičan frojdovski “klinč” dveju generacija muškaraca – jedan na zalasku, drugi u usponu, šarmantan i harizmatičan, sa svetlom budućnošću pred sobom.

Mlad i uspešan

I zaista, naš jedinac je opravdao sva očekivanja: izabrao je umetničku školu, gde je otkrio strast prema fotografiji, bilo mi je puno srce kada je ne napunivši ni sedamnaest, otvorio svoju prvu izložbu. Moj muž, inače osrednji novinar, kao da nije mogao da se pomiri s uspehom svog deteta, ali činilo se da to našeg sina ne dotiče mnogo, pogotovo nakon što je, kao tek svršeni srednjoškolac, dobio posao u jednoj velikoj redakciji, mnogo poznatijoj i jačoj od one u kojoj mu je radio otac.

Prvo razočaranje

Kolja je odlučio da odloži upis na Akademiju i sve svoje ambicije usmerio je na fotografiju, gde je polako ali sigurno sticao ime i status. Projekti, katalozi, foto-reportaže u prestižnim magazinima, svuda ga je bilo, sve je stizao, nasmejan, zadovoljan, ispunjen. A onda, nedugo nakon što je napunio dvadeset pet, desila se ta devojka… Mlada, lepa, delovalo je kao da je zaljubljena u njega do ušiju. Bilo mi je malo čudno kada je odlučila da stavi silikone u grudi. Šta će joj, mislila sam, kad je obožava takvu kakva je, ali njeni planovi bili su drugačiji. Ispostavilo se da se Kolja, koji je u međuvremenu zbog velike količine posla na katalozima i drugim publikacijama dao otkaz u redakciji, nije uklapao u sliku života kakav je želela. Ona je htela novac i luksuz kakav joj on, koliko god dobro zarađivao, nije mogao obezbediti. Saznanje da se ljubav njegovog života bavi prostitucijom, da su joj klijenti bogatuni i da se iz sve snage trudi da nekog od njih ulovi za brak, potpuno ga je slomilo.

Čudno ponašanje

Povukao se u sebe, danima nije izlazio iz kuće, otkazao je sve angažmane, a so na ranu sipao mu je rođeni otac koji mu se u lice rugao, da bi nas na kraju napustio zbog mlađe žene. Neka se zna ko je tu veći baja. Bila sam očajna, ne zbog sebe već zbog Kolje koga je to dotuklo. Doduše, počeo je da se viđa s društvom, ali to nisu bili njegovi stari prijatelji već neki nepoznati momci, ćutljivi, bezizražajnih lica, koji bi me jedva pozdravili kada su dolazili kod njega. Kolja je sve više je izbijao iz kuće, vraćao se kasno ponekad čak i posle nekoliko dana, mračan i ćutljiv, na moja pitanja odgovarao je kratko, konfuzno i usporeno, delovao je pijano, ali nije se osećao miris alkohola.

Užasne sumnje

Shvatila sam da nešto ozbiljno nije u redu kada su počele da nestaju stvari iz kuće, prvo novac, potom i neki vredniji predmeti. O narkomaniji sam mnogo čitala, kao sve majke, plašila sam se da mi dete na zaglibi u taj porok, no, nikada ne verujete da će se to desiti baš vama. Kolja je odavno prošao najosetljivije godine, mislila sam da me takva nesreća ne može snaći, ali sam se prevarila.

Beznađe

Naravno, kad smo seli da razgovaramo, nije priznao, pokazao mi je vene na rukama, kao da ne znam da se igla može zabosti i u nogu, i u stomak, svuda gde postoji veći krvni sud. Kada je uhvaćen zbog preprodaje heroina, opet je negirao, tvrdio je da mu je namešteno. Odležao je godinu dana i nastavio po starom. A onda je uzeo preveliku dozu, jedva su ga spasli i konačno je izgovorio – jeste, drogiram se. Prestaću, obećavao je, ali odbijao je lečenje, i dalje me je bezočno lagao, i dalje je preporodavao, krao i uništavao se.

Svetlo u tunelu

Mislila sam, gotovo je, mom detetu nema pomoći, ali negde u dubini duše očajnički sam se nadala. Bog je uslišio moje molbe, Kolja je sreo tog anđela od devojke i posle dugo vremena se zaljubio. Ona mu je bila kao melem na ranu, prihvatila ga je takvog kakav je, osećajući da se ispod te ruinirane površine krije pravo blago. Kolja je čvrsto rešio da se oslobodi zavisnosti, prebrodio je sve krize, očistio se i ugrađen mu je blokator.

Trijumf zla

Delovalo je da je moj sin ponovo onaj stari, bio je pun elana i planova. Našao je posao, iznajmio stan, svio je gnezdo sa svojom novom ljubavlju, maštali su o velikoj porodici, droga je bila ružna prošlost koje nismo želeli da se sećamo. Tog kobnog popodneva njegova draga otišla je na sat-dva kod svojih, poljubili su se, rekao joj je da je voli i ostao za kompjuterom da izabere fotografije koje je trebalo da pošalje klijentu. Šta se za to kratko vreme dešavalo u njegovoj glavi to znaju samo Bog i on sam. I đavo, koji je, nažalost, uspeo da ga prevari. Devojka ga je pronašla mrtvog, sklupčanog na kauču, u ruci mu je bio špric, malo dalje prazna kesica koju je verovatno nabavio tog popodneva ili je, ko zna, možda držao skrivenu u kući. Hitna pomoć mogla je samo da konstatuje smrt, Kolja je uzeo veliku količinu heroina koja je “probila” blokadu i izazvala potpuni kolaps organizma.

Krivica

Kada narkoman započne terapiju, prvo što psihijatar kaže roditelju je sledeće: niste vi krivi, mnogo je faktora u igri. U svetu postoji na hiljade ljudi koji imaju narcisoidnog oca, propalu vezu, i ko zna šta još, pa se ne drogiraju. Vaš Kolja je jednostavno takav mentalni i emotivni sklop. Hipersenzibilan. Može da kaže šta god hoće, ali znam da jesam kriva jer nisam uspela da sačuvam svoje dete, da prepoznam njegovu preosetljivost i odem od oca koji je uništavao njegovo samopouzdanje i učinio ga još ranjivijim. S tim ću morati da živim, ako se to uopšte može nazvati životom.