Jedan od najinteresantnijih zakona koji je važio na Islandu odnosio se na zabranu trgovine i konzumacije piva, a pre tri godine stanovnici ove države proslavili su 30 godina slobodnog ispijanja ovog alkoholnog pića.
Pune 74 godine pivo je na Islandu bilo u potpunosti zabranjeno, dok su ostala alkoholna pića bila u slobodnoj prodaji. Zabrana piva je zapravo ostatak prohibicije u ovoj zemlji iz 1915. godine, kada je narod zabranu alkohola izglasao na referendumu.
Deset godina kasnije legalizovano je crno vino, a tridesetih godina prošlog veka i ostali žestoki alkohol.
Tek 1. marta 1989. godine na Islandu je ponovo legalizovano pivo, te se baš tog datuma proslavlja nacionalni Dan piva.
Istoričar Unar Ingvarson se jako dobro seća dana kada je zabrana ukinuta. Tada je imao 21 godinu i živeo je u malom islandskom gradu.
– Bilo je to veliko slavlje. Moji drugovi i ja smo kupili svako po jednu gajbu…. Sve smo brzo popili, a onda smo otišli u pab i pili celu noć – rekao je on prilikom proslave tri decenije od ‘slobode za pivo’.
Tokom većeg dela 20. veka konzumiranje piva smatralo se nepatriotskim i nezakonitim činom. Kada je pre 100 godina uvedena opšta zabrana, alkohol je bio nepopularan, a naročito pivo – iz političkih razloga. Island je vodio rat za nezavisnost od Danske, a Islanđani su pivo dovodili u vezu s načinom života Danaca.
Četiri godine nakon sticanja nezavisnosti, te 1908. godine Island je održao referendom o zabrani alkohola, koji bi stupio na snagu 1915. Oko 60 odsto izašlih tada je glasalo “za” zabranu.
– Lekari su prepisivali velike količine alkohola za lečenje bezmalo svega – kaže istoričar Stefan Palson. Vino protiv slabih živaca, a konjak za srce.
Pivo je, međutim, bilo izuzeto iz toga, iako su neki tvrdili da je delotvorno protiv neuhranjenosti.
Kada su Španci zapretili da će prestati da uvoze usoljeni bakalar (najprofitabilniji islandski izvozni proizvod toga vremena) ukoliko Island ne bude kupovao njihovo vino, političari su popustili pod pritiskom i legalizovali crno i roze vino iz Španije i Portugala 1921. godine.
Vremenom je podrška zabrani počela da slabi, a kada su Islanđani 1933. glasali “protiv”, ona je nastavila da važi za pivo sa više od 2,25 odsto alkohola (oko polovina jačine prosečnog piva). Budući da je pivo bilo jeftinije od vina i jakih pića, postojala je bojazan da će legalizacija dovesti do velikog povećanja zloupotrebe alkohola.
Godine 1979, biznismen David Sheving Torsteinson osporio je zakon prema kome su samo piloti, članovi posade aviona i strani turisti mogli da uvezu pivo oslobođeno poreza.
Kada je njegovih šest flaša zaplenjeno, odbio je da plati kaznu. Njegovim slučajem se pozabavio premijer Sigvatur Bjergvinson, čiji je predlog da se svim Islanđanima obezbedi to pravo usvojen 1980. godine.
Ispitivanja javnog mnjenja 80-tih godina pokazala su da 60 odsto Islanđana podržava legalizaciju piva, ali je islandski parlament Alting tek 1988. izglasao je ukidanje zabrane.
Danas Islanđani piju manje nego ljudi u drugim zemljama Evrope. Prema podacima SZO, Islanđani stariji od 15 godina u proseku unesu 7,1 litara čistog alkohola godišnje, dok u Danskoj taj broj iznosi 11,4 litra, u Velikoj Britaniji 11,6 litara, u Francuskoj 12,2 litra, a u Rusiji 15,1 litara.
Island ima i relativno visok procenata apstinenata (14 odsto tokom celog života, a 32,1 odsto u poslednjih 12 meseci). Ali kada je reč o konzumiranju velike količine alkohola za kratko vreme, Islanđani su ravnopravni s Britancima, što Palson objašnjava navikama utemljenim u vreme zabrane:
– Pre 1989. alkohol se uglavnom pio tokom nekoliko sati vikendom. Zbog toga ste morali da imate velike krigle kako biste uslužili veliki broj gostiju za kratko vreme – kazao je ova istoričar.
Izvor: Blic.rs
Dodaj komentar