Nakon procena odštete i priča o tome kako se litijum eksploatiše u nekim drugim zemljama, stigla je i najava da bi Vlada mogla da poništi sva dokumenta sa Rio Tintom.
Ali to nije jedina kompanija koja je zainteresovana za srpski jadarit.
Iako predstavnici vlasti tvrde da se sa projektom Jadar stalo zbog građana, dokumenta koja su procurela iz Brisela prošle godine pokazuju da je Rio Tinto stao jer se, kako se navodi, dozvole za rudnik očekuju posle izbora.
U igri kopanja litijuma učestvuje ceo svet. Odlazak Rio Tinta iz Srbije ne znači i odustajanje od iskopavanja rude jadarit. Percepcija javnosti je da je vlast u Srbiji protestima, ali i lošom reputaciojom Rio Tinta u svetu saterana u ćošak.
Tako je premijerka Ana Brnabić juče poručila: „Vlada Republike Srbije je blizu odluke da poništi sve odluke sa Rio Tintom i da kaže: ‘Ne želite Rio Tinto u Srbiji? Zdravo doviđenja!’“
Dok predsednik Aleksandar Vučić iznosti nešto drugačiji stav: – Vidim da je kod Vlade veliko raspoloženje da se zabrani iskopavanje litijuma, tako da možda ja ostanem jedini, poslednji Mohikanac koji će da misli da mi ne treba tako lako da se odričemo nečega u budućnosti, ili bar da vidimo kako su Nemci ili koju tehnologiju primenili, ili da i mi istu tehnologiju primenimo, ili da je ne primenjujemo.
Predsednik od litijuma ne odustaje, međutim nije pitanje da li ćemo neku tehnologiju primeniti ili ne, jer su tereni u kojima se nalazi litijum u Srbiji i u Nemačkoj potpuno različiti, ukazuje Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju.
– Razlika je u tome što je kod nas planirano vađenje rude rudne stene, a ta eksplotacija spada u najpogubnije eksplotacije litijuma po životnu sredinu, dok se u Nemačkoj planira vađenje litijuma iz podzemnih geotermalnih voda sa veće dubine, na taj način što iz vode izvade litijum i istu tu vodu vrate u dubinu bez uticaja na životnu sredinu – objašnjava ona.
Potiskivanjem Rio Tinta na površinu izlaze i druge kompanije koje se bave rudarenjem upravo litijuma. Demostat objavljuje da u igru u Srbiji lako mogu ući i kineske komapanije, ali i nemačko-australijska komapanija VUL.AX.
– Aleksandar Vučić nastoji da ostvari što ubedljiviju pobedu u trci za novi predsednički mandat, odnosno da ne želi da izgubi nijedan glas zbog Rio Tinta, moguće je da će za iskopavanje jadarita biti pronađena neka pogodnija svetska kompanija. U tom kontekstu, spekuliše se da su ‘u igri’ i pojedine nemačke, ali i kineske korporacije – navodi Demostat.
Zbog izbora vlast nastoji i da umanji pritisak javnosti porukama „sa projektom Jadar se stalo“, „blizu smo da poništimo sve sporazume sa Rio Tintom“ ali i jednom vaspitnom porukom „videćemo koliko će to Srbiju koštati“.
Radomir Lazović iz pokreta „Ne davimo Beograd“ ocenjuje da je vlasat očigledno u defanzivi.
– Oni se očigledno povlače, trude se da prikažu blokade kao nešto što je manje važno, a projekat Rio Tinto kao nešto što je prirodna stvar, kao razvoj Srbije, i zato je važno da istrajemo u ponavljanju tih poruka da bi one došle do svih građana, jer ja mislim da uprkos svemu što se desilo i dalje imamo ljude koji nisu sigurni da će Rio Tinto imati grozne posledice po Srbiju – upozorava on.
Iako svaki protesti doprinose da se vlast sve više povlači pred temom rudarenja litijuma, da će projekat Jadar zastati znalo se još prošlog leta, kada je kompanija Rio Tinto u razgovorima sa Briselom poručila da će projekat sačekati proleće, odnosno završetak izbora u Srbiji.
Zlatko Kokanović iz udruženja „Ne damo Jadar“ ističe da nije poenta samo da ode Rio Tinto.
– Poenta je da nema rudnika! Nijedna kompanija – ni nemačka, ni engleska, ni kineska – da ne može da kopa jadarit u Nedeljicama, i da se stavi trajna zabrana litijuma i borata u našoj dolini – poručuje on.
Da Rio Tinto nije jedini problem, podseća i Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka.
– Rio Tinto kad ode, a otići će sigurno pre ili kasnije, mi imamo problem sa ostalih pedesetak rudnika koji su uneti u prostorni plan Republike Srbije. Sve ugovore sa tim kompanijama, ima tu raznih Dendija koji planiraju da cijanidom natapaju Homolje i truju vodu, to nije u interesu naroda, to takođe mora da se briše iz Prostornog plana – navodi on.
Što se tiče iskopavanja litijuma, kompanija Rio Tinto i nema iskustva, nove metode bile bi primenjene prvi put.
Litijuma najviše inače ima u Čileu – oko 9,2 miliona tona, zatim slede Australija, Argentina, Kina, Sjedinjene Države, za njima Zimbabve i Brazil, pa tek onda evropske zemlje poput Portugala.
Dodaj komentar