Magazin

Isidora je glas slabijih i razlog zašto je David iz Barselone Despotovo zavoleo kao svoj dom

isidora panin
Isidora Panin, foto: Facebook

Izuzetno je teško razgovor sa tako svestranom osobom kao što je Isidora sažeti u jedan naslov. Ona je volonter, aktivista, čuva prirodu, bavi se izradom platnenih kesa, plasteničkom proizvodnjom i uvek pomaže drugima, slabijima i nemoćnima.

Kako je Isidora upoznala momka iz Barselone sa kojim je izgradila zajednički život u Despotovu i šta ih je to oboje privuklo da ostanu ovde, baš u jednom od sela bačkopalanačke opštine, otkrila je Isidora za portal Bačka Palanka vesti.

Isidora Panin (33) je rodom iz Bačke Palanke, veći deo života provela je u Novom Sadu, a od pre par godina živi u Despotovu. Po struci je biolog, a iz ljubavi je i volonter, poštovalac prirode, životinja i osoba koja je svoj život posvetila pomažući slabijima.

„Moja majka je invalid već 20 godina tako da je empatija prema bilo kom nejakom sastavni deo mog života. Trudim se da budem glas onih koji ne mogu sami za sebe da se izbore i aktivno sam uključena u to da im pomognem. Trenutno ne radim u struci, nadam se da će i to jednog dana biti, ali moj dan je ispunjen obavezama oko kuće koju još završavamo, mojih životinja koje sam udomila, plastenika, izrade platnenih kesa…“, priča Isidora.

Pored plastenika, voćnjaka i brige o životinjama, Isidora je, kao pristalica reciklaže, došla na ideju da šije platnene kese od starih materijala, majica i drugih tkanina i tako da svoj doprinos u smanjenju broja plastičnih kesa.

„Od tate sam nasledila to poštovanje prema prirodi. Oduvek sam vodila računa o pravilnom odlaganju otpada, a kod nas kući se u smeće baca samo ono što se zaista ne može reciklirati. Svako od nas može da učini mnogo za očuvanje prirode ako se prilikom odabira namirnica opredelimo za one koje nisu upakovane u folije, stiropor i plastike. Takođe, prilikom kupovine pića, izbegavati najpre limenke. Što manje ambalaže, manje smeća i manje problema. Ponovo korišćenje nameštaja, igračaka, biti kreativan…“, dodaje naša saogovornica.

Volonterizam je ljubav. Zauzvrat ne dobijate novac, ali saznanje da ste nekom spasili život, pomogli mu i na bilo koji način olakšali nečije muke, je neprocenjivo.

Dobar deo nameštaja u kući Isidore i njenog momka Davida je nastao od starog nameštaja, drvenih paleta i malo kreativnosti dve umetničke duše. U njihovoj kući koriste se prirodni proizvodi, biorazgradivi koji su ekološki.

Jedno od pitanja koje su joj mnogi postavljali jeste kako to da, nakon poznanstva i ljubavi sa Davidom iz Barselone, nije otišla sa njim tamo, nego ostala u Srbiji i to na selu.

„Sa roditeljima sam živela u stanu u Bačkoj Palanci, a sestra i ja smo vikendom išli kod babe i dede u Despotovo. Svojom kućom smo zvali i jedno i drugo, tako da mi je život na selu blizak od malih nogu. Tako je ostalo, David i ja smo kupili kuću u Despotovu, i zajedno je gradimo, radimo oko nje i za sad nemamo planove i želje da živimo u inostranstvu“, kaže ona.

Isidora i David upoznali su se na svadbi njene kume u Bačkoj Palanci, na kojoj je jedan od gostiju mladoženje bio upravo David.

„Tu smo se upoznali, ostali smo u kontaktu, a nakon dva meseca sreli se na našem prvom sastanku u Rimu – na pola puta. Nakon toga smo se videli još nekoliko puta i onda je on došao u Srbiju i počeo je naš zajednički život“.

isidora i david
David i Isidora u Barseloni, foto: Facebook

David je brzo zavoleo Srbiju i Despotovo, oduševljen je našim jezikom. On je arhitekta i njemu je bilo vrlo zanimljiva činjenica da, kad se kod nas nešto gradi, većinu posla radiš sam. Od samog starta se ovde osetio kao kod kuće i prijala mu je, kao i mnogim strancima, naša gostoljubivost.

Isidora je volonter u Udruženju za zaštitu životinja „Spans“. Spasila je, udomila i izlečila do sad veliki broj pasa i mačaka, dok trenutno ima pet ljubimaca koji su kod nje. Oni su svi udomljeni, a naša sagovornica tvrdi da je to jedan od najvažnijih faktora u zaštiti životinja. Isidora, zajedno sa drugim volonterima ne pomaže samo životinjama, nego najpre i deci, starijima i drugima kojima je potrebna pomoć, a ova mlada žena iz Despotova bila je uključena u veliki broj akcija.

„Uvek udomi – ne kupuj, gledaj srcem ne očima. Danas je moda imati određenu rasu psa ili mačke, automatska kupovina nečije ljubavi zbog izgleda, i nije baš prirodan način odabira kućnog ljubimca – člana porodice.

Udomljavanjem spasavamo nečiji život, a za uzvrat, potvrđeno, dobijamo neizmernu ljubav, privrženost i zahvalnost. Neprocenjivo. Potrebno je samo pružiti šansu jednom zaboravljenom biću“, rekla nam je Isidora.

Pomažući psima i mačkama, naša sagovornica kaže da je shvatila da je specizam – isključivanje ostalih vrsta sebično, pa su ona, njen momak ali i sestra prestali da u ishrani koriste namirnice životinjskog porekla.

Inspiracije za razgovor sa nekim kao što je Isidora, ima mnogo. Slušati nekog koga je u životu u svemu vodila ljubav, empatija i poštovanje, za svakog novinara je privilegija. Privilegija Despotova, Bačke Palanke, Srbije i celog sveta je imati ljude koji poštuju prirodu i znaju da planeta Zemlja nije naše vlasništvo i da sledeći primere ljudi, poput Isidore, čuvamo zdravo okruženje našoj deci.

Novosađanka velikog srca čuva napuštene pse od zime

Share via
Copy link