Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ podseća da je nakon višenedeljnog božićnog posta važno biti umeren pri povratku na uobičajenu ishranu. Prebrz i preobilan unos hrane može izazvati neprijatnosti poput mučnine, nadutosti, bolova u stomaku i drugih zdravstvenih tegoba.
– Post donosi značajne promene u načinu ishrane. Sa ishrane, u čijoj osnovi su meso, jaja, mlečni proizvodi, prelazi se na ishranu koju čine voće, povrće, žitarice i riba. Posna hrana sprema se na vodi ili na malo ulja i kao takva lakše se vari od masne, začinjene hrane. Međutim, po završetku posta, posle višenedeljnog načina ishrane bez namirnica životinjskog porekla i hrane spremljene na vodi ili na malo ulja, vraćamo se uobičajenoj ishrani. Ukoliko ne povedemo računa o količini hrane koju unosimo nakon posta, i o načinu njene pripreme, mogu se javiti mučnina, nadutost, bol u stomaku – navodi se u saopštenju.
Ukazuju da su praznične trpeze bogate mesom, rolatima, pečenjem, salatama sa majonezom, pavlakom, tortama, kolačima i alkoholom, a da je njima prethodila ishrana voćem, povrćem, žitaricama i ribom.
– Ukoliko unesemo odjednom veću količinu tako kalorične hrane mogu da se jave zdravstveni problemi i zato je neophodno da prelazak sa posne na mrsnu hranu bude postepen. Potrebno je unositi manje količine hrane raspoređene na tri do pet obroka u toku dana – navodi se u saopštenju.
Ističu da je važno da se vodi računa i o načinu pripreme hrane i navode da je kuvana, dinstana hrana spremljena na manjoj količini ulja, lakša za varenje u odnosu na pohovanu i prženu hranu.
Uvođenje mesa u ishranu treba započeti sa piletinom, ćuretinom, uz zadržavanje ribe u jelovniku barem dva puta nedeljno, a kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima u ishranu prvo treba uvesti mlad sir, jogurt, kiselo mleko, odnosno mlečne proizvode sa nižim sadržajem mlečne masti.
Sprečavanje pojave zdravstvenih tegoba moguće je sprečiti i redovnim unosom voća, svežih salata, orašastih plodova i žitarica.
– Dan bi trebalo da započnemo sa jogurtom, parčetom hleba, mladim sirom ili sa malo ovsenih pahuljica. Ručak mogu da čine pileća supa, kuvano ili pečeno belo meso ili riba, povrće i sveža salata koju uz omlet ili manji sendvič možemo pojesti i za večeru. Posle nekoliko dana možemo se vratiti uobičajenoj ishrani, ali ne smemo zaboraviti na umerenost i na pravilno raspoređene obroke – navodi se u saopštenju.
Što se tiče ručka važno je uzeti prvo manju količinu pečenja, izbegavati teške priloge i salate sa majonezom, a osnovu mogu da čine sveže salate i laganiji prilozi, dok kolače ne treba jesti odmah posle ručka.
Izvor: Moj Novi Sad
Šta se tradicionalno stavlja u božićnu česnicu? Koji su simboli i šta znače?
Dodaj komentar