Sva istraživanja koja su dokazala štetan uticaj Instagrama na mlade, uz ozbiljno narušavanje samopouzdanja, rasplamsavanje osećaja niže vrednost i s tim u vezi porast suicidnih misli pala su u vodu kada sam u jučerašnjem tekstu pomenula sise i dupeta na instagramu, jer sve mi diraj ali dupe i sise i filtere nemoj.
“Jer, imam 40. i poludela sam i hoću da živim”
I ja imam 41. i hoću tek da živim. Poludela sam i ja, pisala sam o tome, hoću da odem na Menhetn, hoću da ležim na travi Central parka, hoću da uživo slušam bluz, hoću da tragam, da ćerki širim vidike pokazivanjem drugačijih kultura i ljudi, a ne stavljanjem sisa na instagram jer „Mogu da radim sve što me čini srećnom.“ (napisao je neko).
Naravno da možeš.
Iako je meni ovo opasna tvrdnja i nosi u sebi ogromnu dozu sebičnosti. Jer, vođena time možeš i da ideš gola pored deteta, da se prodaješ za posao, da se moralno strmoglavljuješ, da praviš od sebe curicu od 18, a imaš recimo 48. i treba da imaš neku drugu lepotu, da se pućiš pred ćerkom ili sinom u kombinezonu dok te gledaju (u početku u čudu, posle sa prihvatanjem…), dovodiš momke jer to te čini srećnom, vraćaš se kasno dok decu neko drugi čuva, jer to te čini srećnom, ponašaš se promiskuitetno, jer briga te „dok te to čini srećnom“.
Razmišljamo li mi o svojoj deci dok tako obesno urlamo: Ja ću da radim sve što mene čini srećnom!
Razmišljamo li kako utičemo na njih kada im pokazujemo koliko robujemo fizičkim izgledom, koliko zbog njega rastemo i padamo.
Razmišljamo li koje vrednosti im usađujemo u glave lepe koje kao prazne ploče čekaju da igla na njih ucrta mamu koja se satra da izgleda kao da ima 15, pa kada ne uspe, očajna je ili mamu koja se otmeno nosi sa svojim godinama.
Otmeno se nositi sa svojim godinama znači biti svestan još par nivoa, dubljih nivoa, lepote. Rasti da bi mogla biti sigurna u sebe i kad si u večernjoj haljini i opuštenim trenerkama. Hraniti sa svih izvora samopouzdanje, jebeš filtere i plastične sise.
Uopšte ni ne kapiram šta znači pokazivati nekome, tačnije svima na mrežama svoje nove ili stare sise? Kako se na taj način gradi samopouzdanje, tako što ti je neko napisao ispod “lutko”, “goriš”, “uh, kakva si”. Tako što dobijaš lajkove za dobre grudi?
To što ne volim da pokazujem na mrežama svoje grudi, zadnjicu, što se ne pućim i ne smanjujem efektima struk ili nos, ne znači da smrdim na zapršku, da sam znojava, da sam masna, zapuštena i da u ćošku stana žderem grickalice. To što ne kačim fotografije iz teretane gde u grudnjaku kao jašim neku spravu, ne znači da ne treniram, već me ne zanima da u 41. ljudima na mreži pokazujem kako sam „lepa, zgodna, prepečena, kako jedem dva lista rukole ili salate, kako se presvlačim u svlačionici teretane, kako mi viri guzica iz bazena na čiji sam obod namerno naskočila“.
Mislim da bih dobila neki dečiji infarkt da sam osamdesetih mogla kao današnja deca da vidim mamu kako pokazuje guzicu svetu na mrežama. Ili kako mrda zečijom njuškom na reels snimku sa povećanim ustima i smanjenim nosem.
Mislila bih, ako bih preživela taj infarkt, da mojoj mami nije dobro, da je ili skrenula sa pameću ili da je jako tužna ili možda čak dokona. I bilo bi mi žao što ne bih znala kako da joj pomognem, dete sam. I da li ja smem tati da uopšte kažem šta mama radi. I kako joj raznorazni likovi ostavljaju komentare i lajkove. Ne znam da li bih mogla da je razumem kada bi mi rekla: Jovana, dete, mama radi ono što je čini srećnom!
Da li neko, bilo ko, razmišlja o svom ponašanju, fotografijama koje plasira i onome što žustro brani kada su u pitanju deca? Sloboda, bar po meni, se ne pokazuje slobodom da se skineš i “budeš svoja”, već slobodom da budeš svoja uprkos nametnutim suludim trendovima. Tako se valjda deca uče slobodi. Tako ih valjda učimo da vole i cene sebe, tako im valjda pokazujemo da briga o sebi ne znači samo brigu o fizičkom izgledu već i o onome što nose u sebi.
Nije stvar u tome da ne smeš da radiš ono što te čini srećnom (niko ti to ne može zabraniti), već je problem ako te u 40. srećnom čini da naočigled dece kačiš golu guzicu i sise koje mogu da gledaju sve budale ovog sveta, ostavljajući vulgarne, otužne komentare. Da li je to sreća? Da li je to ono što braniš rečenicom: Radiću sve što me čini srećnom!
Sjajno !