Miroslav Milić iz Beograda se pre nekoliko godina uputio na odmor u Mađarsku, praznih ruku, a onda se kući vratio sa gomilom suhomesnatih proizvoda i sireva. Šoping ture ga isprva jesu privukle, ali je ubrzo od njih i odustao, piše Nova.rs.
– Išao sam samo nekoliko puta, pre nekoliko godina. Uglavnom sam kupovao hranu i to proizvode koji mogu malo duže da stoje, na primer čajna, kulen, sirevi… Išli smo porodično, u banju koja je blizu granice i rešili da iskoristimo priliku, počinje Miroslav svoju priču.
Mađarska je, inače, zemlja sa najvišim PDV-om u Evropi i on je za neke proizvode 5, za neke 18, a neke 27 odsto, a prema podacima dostupnim na sajtu Planet Payment, da biste ostvarili pravo na povraćaj ovog poreza, treba da izvršite kupovinu u jednoj prodavnici, od minimum 175 evra.
Upravo taj povraćaj poreza je ono što ljude iz Srbije najviše i privlači, budući da su cene hrane, prema rečima našeg sagovornika, slične kao kod nas, možda nešto niže.
– Procedura je takva da ti potrošiš 100 i nešto evra, pa tek onda imaš pravo na povraćaj poreza. Onda pređeš granicu, iščekiraju te njihovi carinici, što zna da potraje, mi smo baš dugo čekali iako tada nije bilo gužve. Kada oni to završe, overe ti račun koji si dobio u prodavnici i daju neki papir, obrazac. Šta sam ja onda radio – pređem i mađarsku i našu granicu, uđem u Srbiju i onda odem do prodavnice peške, dam im taj račun i oni meni vrate pare u forintama, kaže Miroslav.
Dakle, on je u tim svojim poduhvatima granicu prelazio četiri-pet puta.
Međutim, problem sa mađarskim carinicima ume da se javi onda kada oni traže da pogledaju šta sve nosite sa sobom.
– Carinik kaže da otvorite kese kako bi pogledao šta je u njima, a na računu pokaže neke artikle, tri-četiri stvari i traži da ih izvadite. Međutim, problem je što je na računu sve napisano na mađarskom, pa ajde ti nađi tu čajnu kobasicu koju je on označio, dodaje Miroslav.
Uprkos tim mukama sa mađarskim carinicima, sve to zvuči previše dobro da bi bilo istinito. Naravno – postoji caka.
Miroslav objašnjava, ti proizvodi koje ljudi odavde kupuju su oni koji su pred istekom roka trajanja.
– Toj hrani rok ističe za mesec, dva, što sam ja shvatio tek kad smo došli kući i to brdo hrane stavili na sto. Tako da ljudi kupe puno stvari, što smo i mi uradili, jer se ne isplati kupiti malo. Ali mi smo to kupili za sopstvene potrebe, a ne da bismo preprodavali i onda smo se našli u problemu, dodaje Miroslav.
On je prilikom prve kupovine, dok nije shvatio da je reč o proizvodima pred istekom roka, potrošio oko 350-400 evra, a na srpskoj granici mu niko ništa nije tražio.
Zašto je odustao od takvih poduhvata?
Svi ti proizvodi sada mogu da se nađu i na pijacama. I to ne samo u Vojvodini, već i u Beogradu.
– Ljudi to rade, odu i kupe naveliko, budu oslobođeni od poreza i ovde prodaju. To je super jer onda ne moraš da ideš sam i kupuješ naveliko, nego odeš na pijacu, kupiš ono šta ti treba koliko ti treba i taman pojedeš, pošto je pred istekom roka sve, objašnjava Miroslav.
Dodaje da sve to što je dostupno u mađarskim marketima može da se nađe na našim pijacama – suhomesnati proizvodi, sirevi, konzervirana riba…
– Ljudi na pijaci to nude po cenama koje su niže nego one u supermarketima, tako da se isplati. Jeste da oni nabiju cene u odnosu na to koliko ga kupe, ali se opet ne isplati da sam ideš po tu hranu, ako kupuješ samo za kuću jer to uključuje maltretiranje, čekanje na granici, skupo gorivo, smatra Miroslav.
Kako kaže, ta kupovina u Mađarskoj i donošenje proizvoda u Srbiju nije ništa ilegalno.
– Samo se naši ljudi snalaze, pa preprodaju ovde. Pijaca u Subotici je puna tih proizvoda, njima je blizu, ali nama iz Beograda se ne isplati. Makar platio nešto u prodavnici malo više, to je taman gorivo koje ću potrošiti, zaključuje on.
Takve „ture“ građani Srbije ne praktikuju samo kada je u pitanju Mađarska, već slična varijanta postoji i sa Bosnom i Hercegovinom. Oni koji žive blizu granice sa tom državom, u nju odlaze kako bi kupili proizvode iz Srbije, ali po nižim cenama. Priča o odlaženju u BiH po gorivo je, takođe, odavno poznata.
Izvor: Nova.rs
Dodaj komentar