Ljudi koje opterećuju misli o tomu da su teško bolesni često su predmet poruge i neretko im kažu da je „sve u njihovoj glavi“. S obzirom na to da najčešće ne boluju od onoga od čega strahuju, u mnogim slučajevima oni zapravo i nisu zdravi.
Hipohondrija, koja se danas često naziva zdravstvenom anksioznošću, je mentalni poremećaj koji pojedincima može ozbiljno otežati normalan život. Onima koji od toga pate termin hipohondar postao je, nažalost, pejorativna etiketa, kaže Timo Slota, psiholog i psihoterapeut na Univerzitetskoj klinici u Kelnu.
Za takvu etiketu najčešće je dovoljno samo da se neko požali na bolest koja nije potvrđena lekarskim pregledom. Za kliničku dijagnozu zdravstvene anksioznosti potrebno je mnogo više, napominje Slota.
– To su osobe koje se preko svake mere opterećuju idejom da su teško bolesne. Najčešće umišljaju da se radi o bolesti koja može biti fatalna u relativno kratkom roku – ističe doktor.
Oni često posećuju lekare, zabrinuti su, čitaju o svojoj navodnoj bolesti, pregledaju se i prepipavaju do boli, neprestano mere pritisak ili nivo kiseonika u krvi, piše Index.
Povremena uznemirenost zbog navodnih simptoma bolesti ne predstavlja veći problem, objašnjava Slota. Ponašanje postaje patološko ukoliko takve osobe ništa ne može razuveriti i to počne negativno uticati na kvalitet njihovog svakodnevnog života.
Lekar obično dijagnostifikuje zdravstvenu anksioznost ako pacijentov strah o potencijalno teškoj bolesti traje šest meseci ili duže i nakon što testovi i pregledi pokažu da je zdrav. Međutim, takva osoba odbija da prihvati dijagnozu koja bi je trebalo da je oslobodi straha i traži dodatna medicinska ispitivanja.
Zbog čega se kog nekih razvije takvo stanje, nije potpuno jasno. Postoji nekoliko teorija. Glavnu ulogu bi mogli imati genetski faktori, kao i iskustvo teže bolesti u ranoj mladosti.
Drugi faktor rizika, kaže Slota, je niz ozbiljnih bolesti u nečijoj porodici ili u društvenom krugu u kom se kreću.
Iako postoje specifični kriterijumi za dijagnozu ove zdravstvene anksioznosti, nije je jednostavno postaviti.
– To je vrlo klizav teren. Mnogi ne žele čuti da imaju mentalni poremećaj već insistiraju na fizičkoj bolesti – objašnjava Slota.
– Ipak, zdravstvena anksioznost može uspešno da se leči – dodao je. Između dve trećine i četiri petine hipohondri dobro reaguje na psihoterapiju, a ostalima uz psihoterapiju pomažu lekovi.
– Psihoterapija je bez sumnje stresan i dugotrajan proces, ali terapija lekovima deluje samo dok ih pacijent uzima, zbog čega je treba kombinovati s psihoterapijom i rezultati neće izostati – zaključio je Slota.
Izvor: 24sedam
Dodaj komentar