Naučnici odgajili prvu mačku koja ne izaziva alergije kod ljudi

Mačke su postale ljudski saputnici otkad su pripitomljene pre više milenijuma. U nekim kulturama, poput drevnog Egipta imale su čak i status božanstva.

Naši mali dlakavi prijatelji znaju da nas uvesele kada imamo loš dan, a brojni stručnjaci tvrde da maženje mačaka ima gotovo sedativan efekat koji drastično umanjuje stres.

Nažalost, brojnim ljubiteljima ovih životinja uskraćeno je uživanje, jer su alergični na mačiju dlaku. Moguće da će tome doći kraj, jer su američki naučnici putem tehnologije za uređivanje gena na putu da stvore prvu hipoalergensku macu!

Naime, istraživači američke biotehnološke firme su uspešno izbrisali gene koji stvaraju proteine, izazivače alergije kod mačaka, „sređivanjem“ mačjih gena u laboratoriji.

Posebnom metodom naučnici su uspeli da blokiraju proizvodnju problematičnog proteina kod maca

Kompanija „InBio“ iz Virdžinije, nekada poznata kao „Indoor Biotechnologies“, već je napravila ozbiljne korake u ovom pravcu, prenosi časopis Dejli Bist. Putem modernog alata za uređivanje gena, pod nazivom CRISPR, uspeli su da blokiraju ćelije mačaka da proizvode protein Fel d 1.

Upravo je ovaj protein odgovoran za 95 odsto alergijskih reakcija na mačke, a luči se iz mačijih suza i pljuvačke. Mace ga potom prenose na krzno dok obavljaju ličnu higijenu.

Brisanje ovog proteina iz mačijih ćelija u Petrijevoj šolji (posuda koju biolozi koriste za ćelijske kulture) je jedna stvar, dok je primena postupka kod naših kućevnih mačaka potpuno druga. Međutim, Nikol Breket, naučnica InBio laboratorije, planira da premosti taj jaz. Ceo postupak bi mogao biti sveden na brzu inekciju, prenosi CRISPR Džurnal.

– Iz perspektive ljubitelja maca, stvaranje hipoalergenih ljubimaca bi najverovatnije bilo veoma skupo. Zato bi bilo mnogo praktičnije, i sa etičkog i sa komercijalnog stanovišta, razviti tretman koji će se primenjivati na postojeće mačke, umesto uzgoja i prodaje mačaka bez alergena – kaže Breket.

Pronalazači ove metode su dobili Nobelovu nagradu za hemiju

Upravo je zato odabran trenutno najperspektivniji dostupni  alat kojim se pristupilo rešavanju problema. Skraćenica za ovaj metod glasi CRISPR (Clustered Regularly Interspaced Short Palindromic Repeats) – „zbijena, kratka, redovno međusobno raspoređena palindromska ponavljanja“, koji je omogućio naučnicima da pronađu i unište DNK po želji.

Koliki je njegov značaj, govori i podatak da su njegovi pronalazači, Emanuela Šarpentije i Dženifer Doudna, dobili Nobelovu nagradu za hemiju 2020. godine.

​​InBio planira da koristi ovu nagrađivanu tehnologiju za stvaranje mačaka koje proizvode malo ili nimalo Fel d 1 proteina. Naučnici su analizirali DNK 50 kućevnih mačaka i otkrili da su dva gena prvenstveno odgovorna za proizvodnju proteina.

Takođe su otkrili da protein nije neophodan za preživljavanje mačaka.

Još nije utvrđeno zašto mace proizvode problematični protein

Istraživačkom timu se trenutno bavi istraživanjem zašto mačke uopšte proizvode navedeni protein. Utvrđeno je da se dva gena koja ga proizvode, CH1 i CH2, enormno razlikuju u vrstama divljih mačaka koje su proučavali, što dalje ukazuje na to da Fel d 1 nije neophodan macama.

Ni korišćenje navedene CRISPR metode za brisanje Fel d 1 proteina iz mačijih ćelija u laboratoriji nije rezultiralo nuspojavama.

Podaci iz studije pokazuju da je brisanje navedenog proteina iz mačijih gena racionalno i održivo rešenje, koje može značajno koristiti osobama koje pate od alergije na mačke. Na taj način bi se uklonio izvor glavnog alergena.

Određene rase, poput balinezijske mačke (vrsta dugodlake sijamske mačke) prirodno proizvode manje Fel d 1 proteina od drugih vrsta. Iz tih razloga su veoma tražene od strane alergičnih ljubitelja ovih životinja.

Upravo se istraživači InBio laboratorije nadaju da će takvim osobama rezultat njihovog istraživanja ponuditi veću mogućnost izbora novog ljubimca, na način što će sve mačke učiniti hipoalergenim.

Već su postojali pokušaji da se pomogne alergičnim osobama da uživaju u svojim ljubimcima

Daleko od toga da ovom problemu nije pristupano u prošlosti. Kompanija Purina, koja se bavi proizvodnjom hrane za kućne ljubimce, izbacila je verziju suve hrane sa modifikovanim proteinom na bazi jajeta, koji inhibira Fel d 1 protein za vreme dok mačke žvaću.

Pokazalo se da je 47 odsto efikasna u uklanjanju proteina iz krzna i peruti nakon tronedeljne upotrebe. Trenutno se proučavaju i druge vakcine za mačke, ali njihova uspešnost u rešavanju ovog problema je 50 odsto.

InBio traga za najprihvatljivijim i najefikasnijim dostupnim rešenjem. Prema pisanju časopisa „IFL Science“, čak i male količine Fel d 1 proteina, koje se nalaze dlaci koje mačke odbacuju linjanjem, izazivaju simptome kod alergičnih ljudi. Naučnici su već koristili CRISPR metodu da izbrišu sličan protein kod miševa i nisu zabeležili značajne neželjene efekte.

U sledećem koraku, InBio planira da izbriše oba gena zaslužna za proizvodnju problematičnog proteina (CH1 i CH2) iz njihovih ćelijskih kultura odjednom. U ranijim istraživanjima brisali su ih pojedinačno.

Istovremeni pristup  bi trebao da potvrdi da li će se na ovaj način potpuno iskoreniti proizvodnja Fel d 1 proteina. Tako bi trebalo da se stigne do savršene hipoalergene mace.

– U ovom trenutku nemamo na umu posebne rase mačaka. Procenjujemo da ćemo do pravih rezultata stići za nekoliko godina – izjavila je Breket.

Hipoalergenska maca je zasad samo u domenu mašte, ali čini se da je nauka nikad bliža trenutku kada će ona postati stvarnost.

Izvor: allthatsinteresting.com