Srbija, decembar 1993. Inflacija od oko 1000 % dnevno i raste iz dana u dan. Za neupućene, strance i mlađe generacije – to je situacija u kojoj ujutro držite u ruci 100 evra, a uveče ta novčanica vredi samo 5 evra, sutra ujutro tek 50 centi.
Ostalo je zabeleženo da su 28. decembra 1994. svi Jugosloveni postali milijarderi. Zabeležena je i dnevna inflacija od 19.810,2 odsto (to je kao da onih 100 evra uveče vredi svega 30 centi). Imali smo para i više nego što može da se zamisli, ali sa njima nismo mogli ništa što može da se zamisli.
Cene su rasle iz sata u sat. Za bezvredan novac kupovalo se sve u radnji. Hleb je koštao 4 milijarde dinara, a mleko 9,5 milijardi. Jedna nemačka marka je bila jedina važeća merna jedinica i, na kraju 1993, njena vrednost je bila 1 bilion dinara!
Novčanica od jednog biliona nikad nije odštampana, jer ju je 24. januara 1994. zamenio „konvertibilni dinar“ ili „deda Avramov dinar“, nazvan po tvorcu reforme monetarnog sistema Dragoslavu Avramoviću.
Novinarka Neda Nikolić je u autorskom tekstu u RTV reviji ovako opisala 8. novembar 1993, kada je izvršen prvi monetarni udar. Tada je država u toku samo jednog dana uspela da ogromnom emisijom novca bez ikakvog pokrića obori vrednost dinara na jedva 4 odsto, to jest da obezbedi dinar za čak 96 odsto.
„Za ovakvo ludilo niko nije bio spreman, ali do konačnog sloma ima još vremena…“, pisala je Neda Nikolić.
Opisivala je situaciju kada nijedna vrednost više uopšte i ne može da se izrazi u nacionalnoj valuti, a da sve više robe nije ni moguće nabaviti za dinare, koji su postali samo pomoćno sredstvo koje smeta i kojih svako pametan gleda da se trenutno otarasi.
„Prošlonedeljni upad države u sopstveni monetarni sistem nije ni prvi ni najveći do sada, ali je sigurno najspektakularniji i sa najtežim posledicama po nacionalnu valutu, građane i umiruću ekonomiju.
Gotovo sve prodavnice u centru Beograda su zatvorene da bi trgovci spasli robu od kupaca.
Za takvo ludilo i poremećaj niko nije bio pripremljen, čak ni oni koji su doneli odluku da sivom emisijom novca bez pokrića obore vrednost dinara i tako dođu do ‘pravog novca’.
Na prvi pogled operacija rušenja dinara i nema smisla, osim što je država uspela da opet bambadava dođe do izvesne količine deviza. Na žalost, posledice su katastrofalne, jer se šteta širi aritmetičkom progresijom; praktično, više od devet desetina novca kojim smo raspolagali promenilo je vlasnika, dinar je pao na 7 stomilionitih delova takozvanog Antinog dinara, inflacija na godišnjem nivou meri se brojkom sa 52 nule, što je otprilike nekoliko desetina milijardi triliona-triliona-triliona, inflacija tražnje realno je podigla cene robe za tri do pet puta, a opet nije rešen nijedan problem, jer, kako kažu privrednici, u ovim uslovima se više nikakva proizvodnja ne isplati…“, objavljeno je u RTV reviji koju možete da nađete u digitalnoj arhivi Yugopapira.
Dragoslav Avramović, kao ekspert Svetske banke, popularno nazvan „Super deka“, došao je na čelo Narodne banke i njegovim programom je zaustavljena hiperinflacija, a dinar je postao 1:1 u odnosu na nemačku marku.
Avramović je sa funkcije guvernera smenjen 1996. nakon što je izjavio: „Totalnom blokadom pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama, savezna vlada nas gura u propast“. Slobodan Milošević je nakon te smene ponovo preuzeo sve konce ekonomije u svoje ruke.
Ostalo je istorija. Slobodan Milošević je ugušio studentske proteste 1996. godine. Njegovim planovima su se najpre prećutno, a potom i otvoreno priključili radikali Vojislava Šešelja, koji su 20 godina kasnije iznedrili 2 predsednika – Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.
Jugoslovenska hiperinflacija bila je jedna od tri najveće zabeležene u svetskoj istoriji. Trajala je 24 meseca, a bila je najveća i po mesečnom intenzitetu. Cene su u januaru 1994. godine porasle za 313 miliona procenata. Ukupno, bija je najteža u ekonomskoj istoriji planete, jer one duže (Kina i Nikaragva nisu bile takvog intenziteta), a one sa većim mesečnim skokovima nisu trajale toliko dugo.
Dodaj komentar