BBC

Hepatitis, deca i zdravlje: Kakva je to bolest i kakva je situacija u Srbiji i u svetu

deca

Getty Images

Tek što je pandemija korona virusa počela da se smiruje, dramatični naslovi o misterioznoj bolesti jetre koja napada decu preplavili su medije i društvene mreže.

Broj zaražene dece je iznenadno porastao, a zdravstveni zvaničnici još nemaju konkretan odgovor zašto se to dešava, osim da je moguće da je jedan od faktora vraćanje normalnom društvenom životu kako se pandemija smiruje.

Analizama je ustanovljeno da su deca zaražena hepatitisom i prehlađena, odnosno da su povraćala ili imala dijareju.

Zdravstveni stručnjaci istražuju potencijalne uzročnike, poput pojave novog soja adenovirusa, ali i kovida.

„Dok je adenovirus moguća hipoteza, nastavljamo istragu“, saopšeno je iz Svetske zdravstvene organizacije.

U Srbiji, prema rečima lekara, za sada nije zabeležen nije ovakav slučaj.

Šta je hepatitis?

Hepatitis je sveobuhvatni termin koji opisuje upalu tkiva jetre.

Prvi simptom je žuta prebojenost beonjače, te kože, mokraća je tamna – boje piva, stolica je svetla, a deca su malaksala.

Kod dece može da se javi i gubitak apetita, povraćanje, dijareja i povišena telesna temperatura.

Kako se dobija hepatitis?

Obično ga izaziva virusna infekcija, ali takođe i izloženost nekim hemikalijama, alkoholu, narkoticima.

Mogu ga izazvati i genetski poremećaji.

Najčešći oblici, poznati kao A i E hepatitis, uzrokovani su specifičnim virusnim infekcijama.

Međutim, ove virusne infekcije nisu otkrivene u ovim slučajevima kod dece.

Naučnici sada istražuju jedan određeni adenovirus kao osnovni uzrok, ali on obično ne izaziva teški oblik hepatitisa, tako da je u pitanju nešto drugo.

dete u bolnici

Getty Images

Kako su ovi slučajevi primećeni?

Signal koji je ukazao na mali, ali neobični porast slučajeva kod prethodno zdrave male dece, prvo je otkriven u Škotskoj.

To je pokrenulo istragu Agencije za zdravstvenu bezbednost Velike Britanije, te se proveravaju svi prijemi u bolnice u Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj od januara.

Do sada je provereno najmanje 145 slučajeva kod dece mlađe od 10 godina, odnosno većina mališana ima manje od pet godina.

Deca su povraćala i imala dijereju, praćenu žutilom kože i beonjača.

Od potvrđenih slučajeva, 108 je u Engleskoj, 17 u Škotskoj, 11 u Velsu i devet u Severnoj Irskoj.

Većina njih imala je blaži oblik bolesti, iako je 10 trebalo transplantaciju jetre.

Kakva je situacija u Srbiji i na Balkanu?

Za sada u Srbiji nema potvrđenih slučajeva obolele dece od hepatitisa.

Još se proverava da li je devetogodišnji pacijent koji je hospitalizovan na Institutu za majku i dete u Beogradu oboleo od novog tipa hepatitisa, preneli su mediji.

Do sada u Srbiji nije zabeležen slučaj akutnog hepatitisa nepoznatog porekla kod dece, koji se širi u svetu, rekla je Aneta Jovanović, načelnica Pedijatrijskog odeljenja i zamenica direktora Doma zdravlja Palula u Beogradu, 6. maja za RTS.

U Zagrebu već dva meseca vlada epidemija hepatitisa A ili zarazne žutice, a najveći broj obolelih su srednjoškolci, piše Jutarnji list.

Bolest je zabeležena među učenicima tri škole, kao i među njihovim kontaktima.

Epidemija je potpuno pod kontrolom, a oko 45 pacijenata je već ozdravilo, navode u Hrvatskoj.

Uzročnik je virus hepatitis A koji se prenosi feko-oralnim putem, odnosno unošenjem kontaminirane vode ili hrane, kao i prljavim rukama.

Govoreći o hepatitisu A, koji je registrovan u školama u Hrvatskoj, doktorka Aneta Jovanović kaže za RTS da takav slučaj nije registrovanan u Srbiji.

Dodaje da roditelji treba da upozoravaju decu na higijenu ruku, kao i da se peru namirnice, voće i povrće, koje se konzumiraju.

Pojašnjava i da se vakcina protiv hepatitisa B daje po rođenju, kao i da su deca zaštićena.

U Sloveniji je krajem aprila je prijavljeno da je moguće da je jedno dete obolelo od hepatitisa nepoznatog porekla, piše Slovenijatajms.

Sa infektivnog odeljenja bolnice u Ljubljani kažu da je dete u dobrom zdravstvenom stanju i da se sprovode dodatne analize.

Za sada u Severnoj Makedoniji nema zabeleženih slučajeva obolelih od ove bolesti.

Ista situacija je i u Bosni i Hercegovini.

Koliko dece je obolelo u svetu?

Nakon što je u Velikoj Britaniji objavljeno da je obolelih od akutnog hepatitisa u porastu, iako se radilo relativno malom broju, interesovanje o ovoj bolesti povećalo se i u drugim zemljama.

Od 1. maja, najmanje 228 moguća slučaja hepatitisa prijavljena su u 20 zemalja, objavila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Navodi se da se još 50 slučajeva istražuje.

Većina je zabeležena u Evropi, odnosno u Irskoj i Holandiji.

Takođe, obolelih ima i u Americi i Aziji.

Jedno dete je preminulo od hepatitisa, podatak je koji je objavila SZO.

Šta izaziva hepatitis?

Naučnici istražuju da li je do zaista porastao broj obolele dece od hepatitisa ili su redovnija testiranja otkrila slučajeve koji bi „prošli ispod radara“ .

Ali ne postoji razlog da se veruje da se ovo retko oboljenje jetre širi po svetu – jednostavno je ustanovljeno kod dece u različitim zemljama.

Naučici proveravaju adenovirus koji je otkriven kod oko tri četvrtine testirane dece sa potvrđenim hepatitisom u Velikoj Britaniji.

Šta je adenovirus?

Adenovirusi se obično prenose bliskim kontaktom i mogu izazvati dijareju ili prehladu.

Postoji više od 50 vrsta adenovirusa.

Jedan poseban tip, F41 je zanimljiv naučnicima.

Zdravstveni zvaničnici veruju da će se ovaj virus vratiti pošto je praktično tokom prve godine pandemije nestao ili se možda razvio u drugačiji soj.

Smatra se da iza ovog trenutnog porasta obolelih leži uticaj virusa na imuni sistem male dece koja nisu ranije bila izložena adenovirusu.

Laboratorijski podaci u Velikoj Britaniji pokazuju da se uobičajni virusi sada šire među decom, posebno mlađom od pet godina na višem nivou nego prethodnih godina.

Koji su rizici?

Britanski zdravstveni zvaničnici kažu da je verovatnoća da će dete dobiti hepatitis „izuzetno mala“.

Napominju da sva deca sa simptomima kao što su povraćanje i dijareja treba da ostanu kod kuće do 48 sati pošto simptomi prestanu.

Treba se starati o tome da deca temeljno peru ruke kako bi se smanjilo širenje uobičajenih infekcija.

Da li hepatitis ima veze sa vakcinacijom protiv kovida?

Ne, nijedno dete nije vakcinisano protiv kovida.

U Velikoj Britaniji vakcinacija je dozvoljena nad decom starijom o pet godina, što znači da mnogi kod kojih je dijagnostikovan hepatitis nisu primili vakcinu.

Da li kovid ima nekakve veze sa ovom bolešću?

Oko 16 odsto slučajeva obolele dece bilo je pozitivno na korona virus kada su primljeni u bolnicu, ali s obzirom da je u tom trenutku bilo mnogo zaraženih, zdravstveni zvaničnici kažu da to nije ništa neočekivano.

Britanski zdravstveni zvaničnici kažu da analiziraju decu koja su ranije bila zaražena kovidom, kao i moguću pojavu nove varijante adenovirusa.

Prema trenutnim studijama sprovedenim u SAD, Brazilu i Indiji malom broju beba i dece koji su bili zaraženi kovidom bilo je potrebno lečenje i od hepatitisa.

U većini slučajeva pacijenti su se brzo oporavljali i iz bolnice su otpušteni posle nekoliko dana.

O čemu roditelji treba da vode računa?

Roditelji i zdravstveni radnici treba da obrate pažnju na simptome žutice, odnosno žutu nijansu boje kože i beonjača.

Ostali simptomi hepatitisa kod dece su:

  • tamniji urin
  • bled, odnosno siv izmet
  • svrab
  • bol u mišićima
  • povišena temperatura
  • mučnina
  • umor
  • gubitak apetita
  • bol u stomaku

Pogledajte video o naučnici Dunji Aksentijević koja radi na istraživanju koje bi moglo da pomogne ljudima sa dijabetesom obolelih od kovida

Naši naučnici u svetu: Dunja Aksentijević
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

16 Shares
Share via
Copy link