Oficir policije odlikovan medaljom UN hapšen zbog svadbe Gašićevog sina

Kruševljanin Predrag Vučetić je oficir policije. Odlikovan medaljom UN za zasluge u mirovnoj misiji. Važno je za ovu priču.

Predrag je svoj život posvetio pravdi i pravu, iako oni ne idu često ruku pod ruku. Svojevremeno je radio u policiji, i, kao i svaki mlad i obrazovan čovek, trudio se da radi po pravu i pravdi. To ga nije daleko dovelo. Postao je zamenik komandira policijske stanice u Trsteniku.

Predrag je, takođe, u ime svih kolega koji to nisu smeli, štrajkovao glađu zbog kriminalizacije u policiji. Ispred spomenika Kosovskim junacima, u centru Kruševca, u okovima. Više ne radi u policiji, ali se i dalje bori za red i pravdu.

Predrag se kandidovao i za predsednika Srbije 2017. godine ispred grupe građana „Bela lađa“ kada mu lokalne vlasti nisu dozvolile da na Trgu kosovskih junaka u Kruševcu prikuplja potpise. U RIK je, tako, odneo kutiju u kojoj su bile keramičke pločice.

Predrag Vučetić je, takođe i sportista, pasionirani biciklista. Samo, neki dani su za vožnju bicikla nesrećniji od drugih. Kao, na primer, dan kada je, na kruševačkom brdu Bagdala, u istoimenom restoranu koji je, neki kažu kupio, drugi zakupio na 99 godina, Bratislav Gašić, direktor BIA, slavio venčanje svog sina Milana.

Svadba je bila k’o svadba, i šta da se priča…kao u pesmi. Niti su Kruševljani bili zainteresovani za to pišanje po sirotinji i teranje besa pred nosevima gladnih, niti je Predraga to zanimalo. U gradu pod bagdalom, a i na Bagdali, svi znaju sve o svakome, nema nikakve nove priče tu, a ni šta da se vidi.

Predrag je krenuo u svoju uobičajenu vožnju biciklom, ustaljenom trasom, po Bagdali. Jer nije kao da Kruševac ima nekih gradskih biciklističkih staza. Parkovi, brdo, šuma neka… Međutim, ono što mu se desilo teško da će zaboraviti.

– Kada je u pitanju sam događaj od nedelje, 19. septembra, za mene je to popodne počelo sasvim uobičajeno, rekreativnom vožnjom bicikla, rutom koja podrazumeva i prolazak preko Bagdale, kroz park koji predstavlja javnu površinu, dostupnu svakom građaninu. Međutim, ispostavilo se da i nije baš tako, imajući u vidu da je tog dana, zbog proslave venčanja sina direktora BIA-e, Bratislava Gašića, stanje na Bagdali bilo opsadno, počinje Predrag svoju priču za Luftiku.

– Sve je vrvelo od pripadnika BIA-e i MUP-a koji su obezbeđivali taj skup. Prošao sam pored restorana, potpuno nezainteresovan za ono što se odigravalo unutra i seo na jednu od klupica sa kojih se vidi panorama Kruševca, gde sam i napravio snimak u trajanju od nekoliko sekundi.

Telefon nijednog trenutka nije bio okrenut ka restoranu, već isključivo prema gradu. Potom sam se vratio istom rutom, prošao pored restorana i krenuo da se spuštam ulicom Majke Jugovića, kada me je pod rotacijom sustigla patrola policije i zaustavila na uglu ulice Save Šumanovića. Zatražili su mi ličnu kartu na uvid. Kada sam upitao po kom osnovu mi traže ličnu kartu, rekli su radi provere njene verodostojnosti, što je apsurd – objašnjava Vučetić.

Da bi se posumnjalo u verodostojnost lične karte, prvo se mora izvršiti uvid u istu. Dakle, osnov koji su naveli policijski službenici je u samom startu bio pogrešan, jer su ga naveli i pre nego što im je predao ličnu kartu na uvid, što je ukazivalo da je nešto drugo po sredi. Zatim su dotrčala još dva neuniformisana policijska službenika koji ga poznaju,  objašnjava naš sagovornik, jer je kao diplomirani oficir policije i diplomirani pravnik proveo 15 godina na radu u Policijskoj upravi u Kruševcu.

– Isti su rekli da me moraju privesti do prostorija Policijske uprave radi utvrđivanja identiteta, što je drugi apsurd u policijskom postupanju. Ovo iz razloga što se lice dovodi u prostorije radi utvrđivanja identiteta ukoliko isti nema ličnu kartu kod sebe ili se na drugi način ne može utvrditi njegov identitet (ako ga niko od prisutnih ne poznaje ili se sumnja u verodostojnost propisane isprave) – priča Predrag koga, sasvim je sigurno, znaju svi pripadnici MUP u Kruševcu a i svi Kruševljani.

Vučetić dalje navodi da im je ličnu kartu sam im predao, iako su ga prisutni poznavali i sve je upućivalo na to da je njegovo privođenje bilo jedino iz razloga što je pripadnicima BIA-e i MUP-a poznat kao kritičar vlasti, te su se zabrinuli da nije kojim slučajem usnimio nekog od njih ili prisutnih gostiju na svadbi. Zatim su počeli da mu postavljaju pitanja da li je snimao nešto telefonom i govorili kako će morati isti da im preda, milom ili silom, iako je govorio da je telefon njegovo privatno vlasništvo.

– Tražio sam da iskoristim svoje pravo i nazovem branioca, što mi nisu dozvolili. Vrlo brzo je došla još jedna patrola sa kombi vozilom („maricom“), te su nastavili sa insistiranjem da predam telefon. Naposletku sam pristao da predam, ali da mi dozvole da prethodno isključim isti. Kada sam želeo da sklonim telefon od njihovih pogleda, kako ne bi videli šifru koju koristim, pomislili su da sam krenuo nekog da zovem ili da snimam, te su me uhvatili za ruke i silom ga oduzeli – nastavlja Vučetić.

Krenula mu je krv iz nosa, pa je zahtevao da ga odvezu prvo do Službe hitne medicinske pomoći, što su učinili. Tamo su konstatovali povišenu glikemiju i temperaturu 37.2. Ordinirajući lekar je dao savet da se hitno javi u Covid ambulantu, što su policijski službenici ignorisali i odveli ga u Policijsku upravu.

– Nakon konsultacija sa višim javnim tužiocem Bratislavom Petrovićem ponuđeno mi je da otključam telefon i pokažem sadržaj ili će ga oduzeti i poslati na veštačenje. Pristao sam da pokažem sadržaj, gde je policijski službenik svojevoljno izbrisao snimak panorame koji sam načinio, a potom su mi dali da potpišem obrazac sa pravima dovedenog lica i pustili me. Nakon toga, Policijskoj upravi u Kruševcu i Višem javnom tužilaštvu podneo sam zahteve da mi dostave kopije službenih beleški i izveštaja u vezi preduzetih radnji, a saglasno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na čije odgovore još uvek čekam. – kaže Predrag Vučetić.

O dešavanjima u Kruševcu ali i čitavoj Srbiji ovaj mladi čovek ima samo jedan komentar: – Ako hoćete da živite zdravo, morate prvo da pitate našeg baštovansko-informerskog ađutanta (ili skraćeno BIA) za dozvolu, kao što se on pita i za sve drugo u našem gradu.

Izgleda da prema njegovim operativnim saznanjima, biciklisti preuzimaju primat nad opozicionim političarima i počinju da predstavljaju kategoriju koja preti da ugrozi Ustavom utvrđeni poredak i nacionalnu bezbednost. Stoga, podno Jastrepca, u svojoj hacijendi, on obučava mlade jastrebove da kidišu na dvotočkaše.

Njihova logika je: „Ako nisi kao Nevena (Đurić), onda nisi ni nevin“. Poznato je da vožnja bicikla stimuliše mozak, a poznato je i da ovoj vlasti odgovara što manje ljudi sa mozgom.

Balans između jednih i drugih je teško naći, jer su to dve prirodno nespojive kategorije. Njihov jedini kantar biće izbori 2022. godine. A zna se gde biciklisti pobeđuju – na ulici! – zaključuje Predrag Vučetić.