selfi
Magazin

Hajde priznaj, koliko ti je važno šta će drugi reći?

Srećna sam što sam trenutno među tri žene na plaži koje nisu uvukle kupaći u guzicu, jer taj urolani i na silu ubačeni kupaći sigurno žulja, a ja ne volim da me bilo šta žulja.

Srećna sam što do tuševa hodam normalno, ko po svom stanu, bez izdizanja na prste i zauzimanja nenormalnih položaja tela čime bi trebalo da postignem isturenje zadnjice nahranjene kupaćim. Odavno nešto drugo isturam u prvi plan, piše Jovana Kešanski za Lola magazin.

Tuširam se normalno, stanem, sježim se, opsujem da je ladna voda i maknem se, bez ikakve pobude da pohotnim tuširanjem starlete privučem pažnju.

Srećna sam jer na plažu i reku dolazim da gledam krošnju, vodu i brod na vodi. Nekad se brod zbog niskog vodostaja zaglavi, pa onda gledam kako se posada trudi da ga izvuče iz peska i onda još razmišljam da li je to sve lako naučiti ili za to trebaju godine rada na brodu i da li bih ja mogla tako na brod.

Srećna sam jer ne gledam sebe u ekran, ne špricam kosu sprejevima, ne stavljam ogromne gumice, ne mažem sjaj, ne nanosim vodootpornu maskaru, ne ubadam dugačke teške minđuše, ne doterujem sa kao da sam krenula u grad samo da bih imala dobar selfi sa plaže.

Srećna sam jer uranjam u vodu, devojke sa šminkom (i glavoboljom) ostaju na kopnu, na jakom Suncu, mnogo je truda uloženo, voda ne bi smelo to da spere.

Srećna sam što sam se sa mora vratila iste boje kože kao i pre odlaska na more, važnija je zdrava koža od konstatacije ljudi „jao, baš si pocrnela“. Srećna sam jer mi tamna koža nije potrebna da bih se osećala lepo i zavodljivo.

Srećna sam jer se osećam dobro u svom kupaćem bez sunđerčina koje bi trebalo da mi povećaju i podignu male sise. Ne volim varke, ako je malo, nek bude malo, da je trebalo da bude veće, bilo bi.

Sreća je prihvatiti svoje telo i osećati se dobro u njemu, čak i kad je nešto manje ili veće nego što si želeo da bude. Lažne sise, lažno dupe, lažne usne me nikad nisu zanimale, više volim da plivam i vodom brusim svojim telo. To zahteva trud i disciplinu, veštačko zahteva novac.

Od onih sam žena što će s plaže juriti kući bose na biciklu, sa peskom zalepljenim po listovima i dve mokre fleke na majici na mestu gde su sise, umršene kose sa koje još uvek kapa voda i peškirom preko kormana, srećna jer u sebi nosim talas, pesak, mir.

Godinama sam shvatila vrlo važnu stvar, na mestima gde treba da se opustiš, opusti se, jer sve je manje situacija, nažalost, gde ljudi popuste stege i kažu „jebe mi se“.

Na mestima gde treba da se uživa, uživaj, jer sve je manje vremena za to.

Ako ideš na reku, plivaj, zaroni, zadrži dah, vidi kako je strašno kad nestane vazduha, lezi u pesak, trči po njemu, pusti kosu nek se mrsi, nek se uprlja u pesku, nek se spere lak, koga briga za lak, prskaj se vodom sa svojim detetom, skači sa bedema, maši ljudima na brodu, samo nemoj sedeti našminkana, pregorela, nauljena na najjačem Suncu, praveći selfi već drugi sat.

Propuštaš život, zaustavljaš disanje.

Ako ideš u diskoteku, pleši, smej se, znoj se, vrti se u krug ako ti je do toga, sedi sama za šank, poruči šta god da ti se pije, pričaj sa čovekom do sebe, nekad se najveće mudrosti čuju iz slučajnih usta, samo nemoj stajati pred ogledalom u toaletu zauzimajući savršenu pozu za mreže.

Propuštaš život, smanjuješ udahe.

Trud da se dopadneš drugima, preusmeri na sebe.

Umesto podizanja sisa, prihvati te koje imaš.

Umesto gorenja kože, zavoli put koja ti je data.

Umesto celodevnog promatranja sebe u ogledalu, nauči da gledaš svet oko sebe, promatraj ljude i prirodu, sigurno ćeš toliko toga naučiti i o sebi.

Još važniji pogled je unutar sebe, tu gledaj.

Možda nađeš devojku koja plače jer joj naporno da stalno bude na „visini zadatka“, spremna da u svakom momentu ispunjava očekivanja sredine i bude deo vladajućeg „trenda“.

Priđi joj, uteši je, reci joj: „Jebote, šta sam ti uradila?“ i onda joj obećaj da ćeš od sutra dati sve od sebe da je usrećiš.

A to ćeš uspeti samo ako se konačno opustiš i počneš da živiš tako da se u svemu dobro zabavljaš, bez grča, bez pritiska, bez onoga „šta će reći…?“.

Nije važno šta će ko reći, dok je tebi super.

A kad tebi postane super, onda će drugi, veruj mi, prestati da se bave tobom jer su shvatili da te boli dupe za njihovo mišljenje.

Tada počinje disanje.

Živimo za 10 dana odmora na kom žene kuvaju pasulj i prave punjene paprike

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku