Teško da postoji iko ko baš nikada nije napravio nijednu grešku u svakodnevnom govoru. Naprosto, nismo svi lingvisti ali je činjenica da postoje reči u srpskom jeziku koje mnogi od nas godinama izgovaraju pogrešno. Ovo su neke od njih!
Kako se kaže: garnišla ili garnišna? Naime, rečnik Matice srpske i Rečnik SANU, kao i brojni sajtovi koji se bave pravopisom kažu – nije ispravno ni jedno ni drugo.
Pravilno je reći karniša ili karnišna, ali bolje je karniša (ž fr. šipka iznad prozora, vrata i sl. za koju se pričvršćuje zavesa). Ovaj oblik dolazi od francuske reči corniche, a ne od nemačke garnisce. Sledi obećani spisak od 10 najčešćih pogreški koje pravimo u govornom jeziku.
1. Atmosvera
Može da se kaže jedino ATMOSFERA, jer reč vodi poreklo od grčke reči atmos što znači para i reči sfera – lopta.
Bilo da ovu reč koristite u značenju vazdušnog Zemljinog omotača ili da opišete kakvo je opšte raspoloženje na nekom događaju, uvek ćete izgovarati i pisati atmosfera.
2. Uvežen
Pravilno je samo UVEZEN, jer tako glasi trpni glagolski pridev glagola uvesti. Gradi se od okrnjene prezentske osnove uvez- i nastavka -en.
Ovde ne dolazi do jotovanja, pa se glas z ne zamenjuje glasom ž. Isto važi i za IZVEZEN i DOVEZEN.
3. Čak štaviše
Najučestaliji pleonazam u srpskom jeziku. I ČAK i ŠTAVIŠE su dve reči koje imaju isto ili slično značenje. Sinonimi su u funkciji reči pored svega, naprotiv… Suvišno je pisati obe reči.
ŠTAVIŠE je rečca za isticanje, a ČAK je prilog turskog porekla sa istim značenjem.
4. Zaspem, zaspeš
Ako želite nekome da saopštite da nikako ne možete da utonete u san, vi ćete mu reći “ne mogu da ZASPIM”, a ne “ne mogu da zaspem”. Zaspim je prvo lice jednine prezenta glagola zaspati. Drugo lice glasilo bi zaspiš, a ne zaspeš.
Ukoliko nekome kažete da ne možete da zaspEte, vi mu onda saopštavate da ne možete nešto zasuti.
5. Iskipiti, provriti
Pojedine domaćice u ovome svakodnevno greše. Verovatno su slušale od svojih majki i baka kako govore “iskipilo mi je mleko” ili “provrila/uvrila mi je voda”, odnosno “voda vri”. Glagol vreti, a ne vriti i njegove izvedenice – provreti, uzavreti itd. imaju u prezentu sledeće oblike: vrim, vriš, vri… ali u 3. licu množine izuzetno vru.
Radni glagolski pridev je vreo/vrela “voda je provrela”, “čaj je uzavreo”… Isto važi i za glagol ISKIPETI jer se kaže kipeti, a ne kipiti.
6. Izvinuti se, Izvinuo se
Ukoliko želimo da kažemo da smo nekom priznali svoju krivicu i da nam je žao, onda je pravilno reći IZVINIO SAM SE. Ali, ukoliko nekome kažete da ste se izvinuli, onda mu saopštavate kako ste se savili unazad, iskrivili, ili iščašili nešto.
7. Odmaram
Pogrešna je upotreba glagola ODMORITI/ODMARATI kao nepralaznog glagola umesto povratnog ODMORITI SE/ODMARATI SE.
Zato nikako ne bi smelo da se kaže “idem malo da odmorim” već “idem malo da se odmorim” ili “sedimo u parku i odmaramo se”.
8. Vazna
Od nemačkog “Vase”, francuskog “vase” i latinskog “vas” što znači “sud, posuda” koja služi da u nju stavimo cveće, dobili smo reč VAZA.
Ova posuda u srpskom jeziku zove se isključivo tako i nikako vazna.
9. Majca, maica
Jedna od vrlo čestih grešaka u pisanju. J se ne piše između a i i osim kada je deo osnove ili nastavka za tvorbu.
Tako nećemo pisati RADIJO – antena ili BIJO – eliksir, ali ćemo pisati: MAJICA, radijski program, krajina, izdajica, gajiti, Majin, tajin…
10. Užasno je bilo lepo
Nepravilna i neadekvatna upotreba priloga, pa i prideva.
Nažalost, danas u medijima prostor dobijaju poluobrazovane osobe koje ne mogu da se pohvale pristojnim fondom reči, pa ćemo od njih često čuti da nešto “užasno” (grozno, strašno, grozomorno) može biti upotrebljeno za isticanje nečeg lepog, krasnog, idealnog… nekog samo njima znanog superlativa.
Izvor: espreso.co.rs
Dodaj komentar