Magazin Srbija

5 gradova u Srbiji u kojima je život horor

Foto: Bogdan Đorđević

Često se busamo u grudi junačke, kako je Srbija zemlja netaknute prirode, zdrave hrane, prelepih predela. Ovakva slika o našoj zemlji uskoro može da ode u zaborav jer se kvalitet životne sredine survava godinama. Zagađuje se svuda, zagađuje ko i kako stigne a u mnogim gradovima naše zemlje, zagađenje  je  ušlo u crveno te je ozbiljno ugroženo zdravlje stanovnika. Scene sa mrtvim rekama, krovovima crnim od zagađenja,  vazduhom koji ima boju, miris i ukus nisu iz distopijskih filmova o kraju sveta. Sve navedeno se dešava u Srbiji dok ovo čitate.

Crna rupa Evrope

Pančevo je sedište hemijske industrije bivše Jugoslavije koju čini , rafinerija, Petrohemija i fabrika za proizvodnju veštačkog đubriva. Ova postrojenja su od domova Pančevaca udaljena oko svega 100 metara.

Tokom bombardovanja Rafinerija je na udaru  bila sedam puta, a „Petrohemija” i „Azotara” po dva puta. U Rafineriji su poginula tri radnika. Kakve posledice je Nato bombardovanje ostavilo na zdravlje ljudi i ekologiju, još nije utvrđeno i to je tema o kojoj se ćuti  godinama.

Ono što ne može da se sakrije jesu podaci pančevačkog Zavoda za javno zdravlje o broju obolelih od raka u Južnobanatskom okrugu. U gradu sa oko 90 hiljada stanovnika, godišnje se registruje oko 1.350 obolelih od raka a umre oko 930 osoba. Kod muškaraca najčešći je karcinom pluća, debelog creva i prostate a kod žena rak dojke, grlića materice, debelog creva i pluća…

Još 2006. godine je Italija Pančevcima poklonila mernu stanicu koja sirenom obaveštava da je prekoračeno dozvoljeno zagađenje. A prekoračenja nedozoljenih supstanci u to vreme su bila apokaliptična, nekliko hiljada puta viša od dozvoljenih.

pancevo
Foto:Ivan Đurđevac

Pančevo je i danas, 22 godine nakon bombardovanja i i ekološke katastrofe ,još nesagledivih razmera, na vrhu liste najzagađenijih gradova.

Grad crnih krovova

Vazduh u Boru ima i ukus i miris. U poslednje skoro tri godine, život u ovom gradu postao je nepodnošljiv. Za zagađenje vazduha u Boru zasluge su pripisane kineskom Ziđinu. Prema izveštaju o kvalitetu vazduha za 2019. godinu Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) vazduh u Boru je čak 13 puta bio opasan po zdravlje, o čemu je pisao CINS.

Za zagađenje u novembru 2019. i januaru 2020. godine Ziđin je odgovaroao na sudu. Privredni sud u Zaječaru je doneo je prvostepenu presudu da su Kompanija Ziđin Bor Koper, nekadašnji RTB Bor, i Boban Todorović, rukovodilac pogona Topionica i rafinacija bakra (TIR), prekršili su Zakon o zaštiti vazduha jer su doveli do prekomernog zagađenja vazduha u Boru 21. i 22. novembra 2019, kao i  14. i 15. januara 2020. Za ovaj prekršaj predviđena je kazna od 450.000 dinara ali pošto su uložene žalbe ovaj postupak još nije gotov.

bor
Foto: Bor030.net/ Bor

Kompanija Ziđin nameračila se da otvori još 4 ventilaciona okna za koja se još ne zna kako će uticati na zdravlje Borjana. Pored toga zbog bušenja , česte su detonacije i potresi, usled kojih im pucaju zidovi i plafoni na na domovima, koji prete da im se sruše na glavu dok spavaju.

U Boru je problem i zagađenje vodenih tokova. Kroz Bor teče mrtva Borska reka u kojoj nema života zbog rudarenja, industrije i komunalnih voda koje se u nju ispuštaju. Borska reka se uliva u Veliki Timok pa zagađenje teče dalje, kroz našu lepu Srbiju.

Najzagađeniji vodotok u Evropi

Kroz centar grada Vrbasa protiče najzagađeniji vodotok u Evropi, Veliki bački kanal u koji se slivaju kanalizacija i otpadne vode iz industrijskih postrojenja. Ocenu da j najzagađeniji vodotok u Evropi dobio je na jesen 2004. godine prvi put, a procenu je dao Norveški institut za istraživanje voda NIVA, koji je uradio opsežno istraživanje kvaliteta voda i mulja u kanalu, kao i otpadnih voda iz industrija na potezu Crvenka–Kula–Vrbas.

Bački kanal koji je služio kao plovni put, nije prohodan skoro 30 godina, na pojedinim deonicama ima svega 20cm dubine i u njemu skoro da nema živog sveta. Postoji osnovana sumnja da je kanač uzročnik obolevanja stanovnika Vrbasa.

Prečistač otpadnih voda plaćen 23 milona evra, je prestao da radi a u okolnim selima, prema zabrani sanitarne inspekcije, voda nije za piće još od 2006. godine ali najverovatnije nije bila ni pre toga. Divlje deponije u Vrbasu na više lokacija direktno ugrožavaju zdravlje stanovnika.

Vrbas, protest građana
Foto: Facebook/ Lokalna alternativa/ Vrbas

Industrijska zona se nalazi na kilometar od centra grada i ceo grad je izložen aero zagađenju. Poslednje merenje aerozagađenja u vrbaškoj opštini sprovedeno 1989. godine, a da je, prema pokrajinskoj studiji iz 2012, Vrbas po emisiji sumpornih gasova, koja je iznosila 297 tona, bio odmah iza Pančeva i Kovačice.

Crveno selo

Smederevo se zahvaljujući Železari nalazi na vrhu liste gradova sa najlošijim kvalitetom vazduha zbog kojeg majke strahuju da izvedu decu na ulicu. Crveno selo Radinac nije turistička atrakcija već slika i prilika prekomernog zagađenja.

Smederevo skoro dve godine, u preiodu 2015.-2017. nije pripadalo nijednoj kategoriji zagađenosti jer nisu postojale merne staniice. Od 2018. godine ulazi na listu najzagađenijih gradova ali ponovo bez merne stanice u Radincu, selu na 15 minuta vožnje od centra grada.

Godine 2019. konačno imamo podatke sa ove merne stanice koja je za dve nedelje koliko je radila. 11 dana beležila prekomerno zagađenje 4 puta više od dozvoljenog.

U Radincu nadomk Smedereva pada crvena kiša kako meštani nazivaju otpadnu vodu kompanije HBIS GROUP Serbia Iron & Steel, poznatiju kao Železara.  Crvena kiša je zaslužna za boju zidova , krovova, automobila I ograda ali I za to da povrće I voće iz ovog sela nije preporučljvo jesti.

Radinac
Foto: CINS

-Grlo boli, grebe, mučnina neka u stomaku se dešava. Kad krene ta crvena kiša gledamo da nismo napolju. Bežimo, zatvaramo se po sobama. Isto je i sa čeličnom prašinom,ona je nemoguća, ulazi u oči, usta, nos, uši. Ulicom morate da idete zatvorenih očiju- rekao je Vladimir Milić, meštanin Radinca, za CINS.

Crvena kiša i čelična prašina, kako meštani nazivaju opiljke teških metala i ruda iz obližnjeg industrijskog kompleksa ostavljaju posledice po zdravlje.

U zimskoj sezoni kada počne grejanje, zagađenje na ulicama Smedereva može da se opipa. U tim danima nije preporučljivo izlaziti napolje ni otvarati prozore.

Nema vode za piće

Zrenjaninci već 17 godina ne smeju da koriste vodu iz slavina za piće a kvalitet vazduha je iz godine u godinu sve lošiji.

Pored svega, Zrenjanin je dobio fabriku guma bez prethodne studije uticaja na sredinu. Linglong fabrka guma se gradi na oko 100 hektara nekada plodnih njiva, zemljištu koje je kineski investitor dobio od države. Linglong se već proslavio kršenjem zakona, oglušivanjem o inspekcijski nadzor a i novčana pomoć koju su dobili od Srbije nije dodeljena po zakonu. Prljavu industiju koju su Kinezi doneli u Zrenjanin, Vlada Srbije je pametno smestila usred plodnih banatskih njiva, pa će Zrenanici ostati I bez hrane. Ali ne samo Zrenjaninci.

U reku Begej Zrenjanin ispušta kanalizaciju bez prečiščavanja. Reka nesnonso smrdi , crne je boje a uliva se u Tisu.

linglong
Linglong fabrika automobilskih guma Foto: promo

I u Zrenjaninu se teško diše. Godinama rame uz rame sa Borom, ima najveće izmerene količne sumpor dikosida i čađi. Podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ još iz 2012. godine pokazuju da je najviša srednja godišnja vrednost sumpor-dioksida iz Boru a odmah iza je Zrenjanin. Stanje kavaliteta vazduha se iz godine u godinu pogoršava a monitoring se radi sporadično ili se uopšte ne radi.

Kineski Ziđin bez dozvole radi i noću i danju, SNS pritišće aktiviste da ćute

Share via
Copy link