Na 1.500 metara nadmorske visine na Katun Ravnom, koje pripada opštini Plužina, potpuno sami već godinama žive Mara i Milun Aprcović. Planinu zamenjuju selom, u kojem je za nijansu toplije, samo kada je zima najsurovija. Tada se i njihove ovce jagnje.
To dvoje mladih gorštaka kaže da im samostalni život u bespućima ne smeta, a ni poslovi oko kuće i stoke im ne padaju teško, piše Blic.rs.
– Udala sam se preko oko sedam i po godina, a sada imam 22. Život vas nauči da morate da odrastete. Svekrva mi je bila podrška, a i dan danas je – kaže Mara.
Kako kaže, na Katun Ravnom im je lepše nego u selu, iako su potpuno sami.
– Uveče nam najviše dolaze u goste, a ovce moramo čuvati i preko noći i preko dana. Vazda smo na oprezu. Nije strašivo, do sada nije bilo nikakvih opasnosti – kaže Mara, kojoj pada teško da radi samo kada se umori.
Odmor od teških poslova taj neobični mladi par nalazi u zajedničkom slušanju radija. Televizor nemaju kad da gledaju, a sve i ako bi hteli, nemaju gde da ga prikuljuče.
U grad se spuštaju samo posebnim danima. Kada je svetac i kada imaju manje posla, ponešto kupe, malo se druže i popiju kafu.
Iako njihovi vršnjaci danas ne mogu da žive bez društvenih mreža, Milun i Mara samo ponekad prelistaju Fejsbuk, kako bi se zabavili.
Oboje vole selo, iako naglašavaju da takav život ima više mana nego prednosti.
– Ne ustaje se rano, negde oko pola sedam, ispečem kafu meni i mužu, pa oko stoke – priča Mara, koja je muzla i po 130 ovaca do jeseni. Ona kaže da više voli Katun od sela, a planine i stoku više čak i od mora i primorja.
Surova klima, nigde žive duše, ali od teškog rada ne beže.
Izvor: Blic.rs
Dodaj komentar