Srbi koji ovde imaju plac mogli bi da postanu milioneri, a do juče niko nije hteo zemlju ni za džabe

Pre otprilike dve godine jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, Golija, zapala je za oko brojnim kupcima.

Usled pandemije korona virusa porasla je potražnja za placevima čije cene variraju iz meseca u mesec. Uglavnom uzlaznom putanjom.

Interesovanje za ovu sve popularniju turističku destinaciju u Srbiji najbolje ilustruju cifre. Naime, ar placa na Goliji nekada se prodavao za nekoliko stotina maraka, a sada brojka ide i do nekoliko hiljada evra.

Do pre deset godina čitali smo novinske članke sa naslovima „Zemlju neće ni za džabe“, jer se kompletno imanje na Pešteru, Goliji i Rogozni, površine i do 10 hektara, sa dobrom šumom, moglo kupiti za 10.000 evra, a često i jeftinije.

Prodavci su obično bili naslednici koji nisu imali nameru da se vraćaju u ovaj kraj. Ukoliko tada nisu prodali zemlju, danas za isti plac mogu zgrnuti dosta više novca.

Odgovor na pitanja koja li je tajna naglog skoka potražnje koji je za posledicu imao i skok cena i da li Golija ide stopama Zlatibora potražili smo od Milanka Boškovića vlasnika agencije za prodaju nekretnina.

S obzirom na to da je projekat razvoja Golije kao turističke destinacije proglašen od strane Vlade Srbije kao projekat od strateškog značaja, da JP Skijališta Srbije rade na projektovanju ski-staze i žičare i da će auto-put do Požege mnogo značiti za otvaranje Golije, odgovor na prvi deo pitanja može se naslutiti.

– U poslednje dve godine naglo je skočilo interesovanje za Goliju i ovaj kraj. Verovatno udela u tome ima i najavljeni autoput i izgradnja ski-staze. Mnogi sada otkrivaju i prepoznaju potencijal ove planine. Cene placeva su svakako porasle u poslednjih par godina zbog velike potražnje. U ovom trenutku veliki broj placeva je rasprodat, kaže Milanko za Espreso i dodaje da se još devedestih kupovalo i gradilo na Goliji, ali popularnost nije bila velika kao sada.

A sada cenu ara diktira lokacija, a ar zemljišta i na najneprivlačnijim terenima teško se može naći ispod hiljadu evra.

Najskuplja i najtraženija su zemljišta uz asfaltni put preko Golije u njenom najatrakvinijem delu gde je dozvoljena gradnja.

– Cena ara se kreće od 1000 evra pa naviše, sve zavisi od lokacije. Ako je u blizini puta cifra ide i do 10.000 evra, ističe naš sagovornik.

Milanko navodi i da su mnogi prepoznali isplativ biznis u kupovini placeva na Goliji dok im cena još nije „otišla u nebesa“.

Ko je tada kupio parcelu, danas se „opario“.

– To je klasični biznis. Ljudi su prepoznali isplativost ulaganja tj. kupovine placeva dok su još bili jeftiniji, pa su prodavali za dosta više novca kada je skočila potražnja, objašnjava naš sagovornik.

Cena nekretnina u samoj Ivanjici skočila je za oko 30 odsto, dok je na samoj Goliji to znatno više.

„Divljanje“ cena na tržištu stopirala je trenutna kriza u svetu i aktuelna dešavanja u Ukrajini.

– Trenutno je period stagnacije što se cena placeva na Goliji i kupovine tiče. Razlog je verovatno rat u Ukrajini, neizvestan period pred nama zbog krize… Ali potražnja definitivno postoji, kaže Milanko i dodaje da je jugozapadna Srbija već duži period interesantna ljudima širom Srbije, ali i izvan granica naše zemlje.

– Ljudi iz Vojvodine, Beograda i drugih krajeva vole ovaj jugozapadni kraj zbog prirode, zdravog okruženja, a i Golija je vazdušna banja. Zato su i cene kvadrata u Ivanjici već tradicionalno visoke, a potražnja je konstantna. Zainteresovani su ne samo ljudi iz Srbije, nego i iz Bosne, naši ljudi iz inostranstva koji kada odu u penziju dođu da žive u ovaj kraj.

Osim predivne prirode i čistog vazduha, razlog za kupovinu parcela na ovoj planini je čist profit.

Oni koji imaju smeštajne komplekse na Kopaoniku i Zlatiboru, kupuju parcele i na Goliji jer je manje prebukirana planina.

Od „dedovina nizašta“ do „sve ima svoju cenu“

Mnogi stanovnici Golije svojim korenima su vezani za zemlju na kojoj su napravili domaćinstva i odgajali generacije.

Da se oko njih prodaju placevi čija cena stalno raste, svi su svesni, a potencijalni kupci zemljišta imaju samo jednu nedoumicu – gde su dozvoljena područja za gradnju, a gde nisu.

– Postoji određen broj stanovništva koji ima domaćinstva na Goliji i oni ne žele da prodaju, jer je to njihova dedovina. Ali, naravno, ima i ljudi koji prodaju svoju imovinu. Ipak su ozbiljne cifre u pitanju i zbog tog ekonomskog faktora se odlučuju za prodaju, kaže Milanko Bošković.

Stopama Zlatibora ili ipak ima nade?

Da je Zlatibor planina koja je polako, ali sigurno počela da gubi svoju čar mišljenje je mnogih stanovnika Srbije koji ovu destinaciju zovu „veliko gradilište“.

Zbog urbanizacije ovog turističkog centra, nametnulo se pitanje da li i Goliju čeka ista sudbina?

– Za sada nije krenula stopama Zlatibora i nadam se da će tako i ostati. Trebalo bi i da država spreči toliku urbanizaciju. Na kraju krajeva, na Goliji postoje područja pod zaštitom UNESCO-a tako da se pitaja neko i izvan granica naše zemlje, kaže za Espreso Milanko Bošković, vlasnik agencije za prodaju nekretnina.

UNESCO je u okviru Parka prirode od 75.183 ha proglasio Rezervat biosfere „Golija-Studenica“.

Prostire se u okviru latiničnog slova S u dužini od 32 km, i na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije komitet MAB/UNESCO je u okviru Parka prirode od 75.183 ha proglasio Rezervat biosfere „Golija-Studenica“ na prostoru od 53.804 ha u okviru Parka prirode.