„Sudbina za nju pripredila potpuno drugačiji put, koji niko nije mogao ni da zamisli.“
Životna priča neponovljive Merime Isaković retko se viđa i na filmu! U jeku slave joj je život visio o koncu, a onda je odlučila da ponovo izgradi sebe.
U svetu glume, postoje pojedinci čije se ime upisalo zlatnim slovima u istoriju pozorišta i filma. Jedna od takvih ikona srpske glumačke scene je neponovljiva Merima Isaković. Njena neosporna glumačka nadarenost, prelepa pojava i harizma i danas se pamte širom Balkana. Međutim, sudbina za nju pripredila potpuno drugačiji put, koji niko nije mogao ni da zamisli.
Da je posedovala neverovatan talenat svedoči činjenica da je Beogradsku Akademiju uspela da upiše sa svega šesnaest i po godina. Njen veliki dar je odmah primećen, te su na Meriminu adresu već tokom studija pristizale ponude za role u raznim filmovima. Tako su nastale njene nezaboravne uloge u ostvarenjima “Ljubav i bes” (1978), “Jovana Lukina” (1979), “Neka druga žena”(1980)
Udes koji menja sve
Iako se njega karijera razvijala brzinom svetlosti, saobraćajna nezgoda koji je doživela u 21. godini sa bratom sve je zaustavila u sekundi. Naime, na njihovu „peglicu“ naletela je „lada“, a Merima je zadobila tešku povredu kičme, život joj je visio o koncu.
– Nesreća se dogodila u Beogradu, dan posle završetka snimanja filma „Neka druga žena“. Bila sam u automobilu zajedno sa mojim bratom, kao i sa našim drugarom Nedimom, koji je tada bio na odsluženju vojnog roka. Udes je izazvao pijani policajac Predrag Milojević, koji se vraćao sa pijanke iz hotela „Jugoslavija“. Kada je na lice mesta dosla milicija, on je, kao njihov šef, praktično sam napravio uviđaj. Bio je toliko pijan da uopšte nije mogao da izađe iz automobila. Tek kada je, zbog Nedima, na uviđaj došla vojna milicija, Milojević je morao da duva u balon, pa je ušao u zapisnik kao krivac. Moj brat je zadobio kontuziju bubrega, Nedim je prebačen u bolnicu sa teškim povredama glave, a meni je dijagnostikovana teška povreda kičme sa najtrajnijim posledicama – objašnjavala je Merima.
Operisana je na beogradskoj Ortopedskoj klinici i kako je ona procenila „uz lošu organizaciju tog hiruškog zahvata“. Na terapiju je išla u Rusiju, pa u Ukrajinu i Kinu. Vratila se posle toga u Srbiju, a onda se preselila na Novi Zeland.
Upoznaje veliku ljubav u Kini
Međutim, lečenje u Kini je imalo i lepšu stranu, tamo je upoznala svoju veliku ljubav Vladimira Mijuškovića, koji je po zanimanju bio trgovac.
– Jedne divne jeseni osvojio me je zaljubljenošću. Godinu kasnije, kao plod naše velike ljubavi, dobili smo Mida, kome sam dala ime po nadimku mog svekra. Zvuči vrlo lepo, a kratko je i elegantno – rekla je Merima, a zatim se prisetila i kakav joj je bio period trudnoće.
Tokom drugog stanja je uživala i do samog porođaja je bila veoma aktivna.
– Tako mi je proletela ta trudnoća, stalno smo negde jurili i putovali. U 9. mesecu sam kasnila na porođaj jer sam šila neke stvari. Zaista, bilo je zakazano za četvrtak i ja sam otišla sledeći utorak tek i u sredu se porodila. Na kraju me je doktorka zvala i rekla „aman Merima, mislite li vi da se porodite možda“. I zaista mi je to bio neki najlepši period mog života verovatno, najdraži period. U to vreme kada je dete čak i neka mala tajna jer samo ja mogu da ga osetim. Rekla sam da bih mogla svake godine da budem trudna, da imam taj osećaj česće – rekla je Merima.
Raspad Jugoslavije je na nju ostavio veliki trag
Ističe da joj je raspad Jugoslavije jako teško pao, posebno što nije mogla da ode kod svojih u Sarajevo zbog zdravstvenog stanja. Danima je osećala muk i bol. U tim trenutima ni suprug Vladimir nije mogao da je razume na pravi način, zato su ubrzo stavili tačku na njihov brak.
– Nismo se razumeli u toj situaciji. Da smo znali zašto verovatno bismo našli način da se razumemo. Doživela sam naš razvod kao cepanje i rast u različitim smerovima. Veoma smo se voleli i u vreme razvoda, ali nismo mogli da se razumemo.
Novi Zeland ju je preporodio
Od momenta kada je odlučila da se preseli u drugu državu sa deteom, mnogo toga se promenila u njenom životu na bolje. Naime, rešila je da joj invaliditet više ne bude prepreka za sve što želi da postgne u životu.
Naučila je perfektno engleski jezik i posvetila se izučavanju psihologije. Potom je stekla diplomu kliničkog psihologa.
– Otišla sam najdalje što sam mogla, potpuno sama, odvodeći svog devetogodišnjeg sina iz zemlje koju volimo i kojoj pripadamo, ali u čiju razornu politiku i mogućnost dobre i bezbedne budućnosti više nisam verovala. Usledile su duge godine emigracije. Tokom prve četiri godine, spavala sam u proseku samo 10 sati nedeljno, jer mi u jednom danu nikako nije bilo dovoljno sati. Bila sam prvenstveno majka koja ima vremena za svoje dete svakog dana, da se igramo, učimo, kuvamo, popravljamo po kući, igramo se sa našom kućom. Uvek smo imali kuče kao deo naše male porodice u kojoj bezuslovna ljubav odiše radošću. Ništa mi nije bilo teško – pričala je Merima i dodala:
View this post on Instagram
– Studirala sam na dva fakulteta i radila. Puno radno vreme. Pitali su me: “Kako uspevaš da radiš tri puna radna vremena?” “Ne znam”, govorila bih uz iskren osmeh, “sada tako treba pa tako i mogu, a i volim sve što radim”. Valjda zato nisam imala vremena za spavanje. Ali se nikada nisam osećala umornom. Pila bih crni čaj sa limunom i medom da me drži budnom dok noću studiram ili ocenjujem studentske radove. Sretna i potpuno ispunjena. Urodilo je divnim plodovima. Naravno, cenu je u par navrata platilo telesno zdravlje. Bilo je monogobrojnih kritičnih zdravstvenih situacija.
View this post on Instagram
Ni tu se nije zaustavila, već je i doktorirala.
– Moj doktorat su odlično prihvatili stručnjaci na međunarodnom skupu u Americi. Kažu da je „revolucionaran, a istovremeno i jednostavan pristup rehabilitaciji“.
Danas predaje na univerzitetu, a radi i kao klinički psiholog na dve privatne klinike i ima novu, veliku ljubav, Novozelanđanina Risa Kokera:
– Na posao idem svojim kolima koja na krovu imaju specijalnu dizalicu. Njome se moja kolica podignu na krov i tu budu dok vozim. Kad se zaustavim spuštam kolica. Radim sa ljudima svih godina koji su preživeli neku traumu, depresiju, anksioznost, napad panike, OKP, kao i teške odnose, probleme sa samopouzdanjem i slične stvari – rekla je Merima.
Izvor: Stil Kurir
Dodaj komentar