Mnogi su odrasli u domaćinstvima sa samo jednim telefonom. Taj fiksni telefon, najčešće smešten u kuhinji, imao je samo jednu dodatnu opciju – veoma dugačak kabl. Korišćenje telefona bilo je pod strogom kontrolom roditelja, koji su bez problema prisluškivali svaki razgovor, osim ako se s tim kablom niste uspeli zavući u neki ormar.
Između starijih, koji su morali da se prilagode tehnologiji, i generacije Z stvorio se jaz oko toga šta se smatra pristojnim i normalnim korišćenjem mobilnog telefona, piše HuffPost.
Koja generacija ima gore navike?
Za savetnicu za bonton Džo Hejs odgovor je jasan: „Ne volim to da kažem, ali stariji ljudi, posebno bumersi, imaju loše navike korišćenja mobilnih telefona. Prema mojim zapažanjima, mlađi se u pravilu mnogo bolje snalaze.“ Razlog za to, objašnjava autorka Džodi RR Smit, leži u različitom odnosu prema tehnologiji.
„Stariji ljudi tehnologiju vide kao nešto odvojeno od sebe. Jednom kada nešto instaliraju, retko će to obrisati ili ažurirati. Oni dolaze iz generacije koja pamti kako dokumenti nestaju sa računara iako su ih uredno sačuvali, pa imaju zdravu dozu nepoverenja,“ kaže Smit.
„Kod mlađih ljudi takvog straha nema. Oni tehnologiju vide kao produžetak sebe – kao kombinaciju zabave, stalnog društva i digitalne utehe. Spremni su da isprobaju svaku novu aplikaciju čim se pojavi,“ dodaje ona. Ta razlika u stavovima vidi se u svakodnevnoj upotrebi, a izdvojene su četiri navike starijih koje mlađima posebno idu na živce.
Nenajavljeni pozivi
Za one koji su odrasli uz fiksne telefone, zvonjava je bila znak da se treba odmah javiti. S druge strane, mladi smatraju da je jedini opravdan razlog za iznenadni poziv smak sveta – a čak i tada, zar se ne može poslati brza poruka? Za generaciju Z, poziv bez prethodne najave porukom smatra se krajnje nepristojnim.
„Imam 44 godine i definitivno sam poslednja generacija koja ‘zove’“, kaže tehnološka savetnica Britani Smit. „Iako sam odrasla razgovarajući telefonom, razumem nelagodu i anksioznost koje neočekivani poziv može da izazove. Ionako smo preopterećeni, a ta zvonjava može da stvori osećaj napetosti.“
Taj osećaj kod starijih često ne postoji. Kao primer navodi svog oca, koji se javlja na svaki poziv, čak i kada provodi vreme sa njom. „Uvek se javi, bez izuzetka, i odmah se upusti u razgovor, bez obzira na to gde se nalazimo“, kaže ona, dodajući da se pomirila s tim da je ponekad ignoriše zbog telefona. „Jednostavno ponesem slušalice i slušam nešto dok on ne završi.“
Preduge poruke
Dajana Gotsman, vlasnica škole za bonton i majka pripadnika generacije Z, kaže da su joj deca dala mnogo saveta o digitalnoj komunikaciji. „Ne sviđa im se kada šaljete poruku kao da pišete pismo“, rekla je. „Ako je toliko dugačka da je morate slati u delovima, nemojte pisati roman – pređite na stvar.“
@callmekristenmarie when your boomer mom texts and your fight-or-flight activates #comedyvideos
Siguran znak sindroma „starijeg korisnika“ jeste predstavljanje u govornoj pošti, na primer sa „Mama je“, ili potpisivanje SMS‑a sopstvenim imenom. Gotsman predlaže jednostavniju komunikaciju: „Ne odgovarajte na grupne razgovore nepotrebnim komentarima i ne prosleđujte naporne stvari poput lančanih poruka,“ savetuje ona. „I šta god da radite, molim vas, naučite šta emodžiji znače. Koristite ih štedljivo i ispravno.“
Nezaključavanje ekrana
„Ekran telefona morate zaključati čim ga prestanete koristiti, ali primetila sam da većina starijih ljudi pošalje poruku i odmah stavi telefon u džep ili torbicu,“ kaže stručnjakinja za bonton Džo Hejs. „Ne mogu da izbrojim koliko sam puta dobila slučajni poziv iz džepa od svog oca bumera. Gotovo svaki put kad sam s njim, moram ga podsetiti da samo pritisne bočnu tipku.“
@treynkennedy Flashlight gets ABUSED
Britani Smit nudi jednostavno rešenje: „Automatsko zaključavanje ekrana može da se podesi na period od 30 sekundi do pet minuta. Postavite ga na najkraće moguće vreme kako bi se telefon sam zaključao što brže.“
Slučajno upaljeno svetlo
Ketrin iz Čikaga, koja radi kao barista, primetila je nešto što se često ponavlja: što je kupac stariji, veća je verovatnoća da mu je na telefonu nesvesno upaljeno svetlo. „Čini se da bumere koje srećem uopšte ne zanima šta se dešava, ali svetle nam u oči dok naručuju kafu. Iskreno, ponekad je gotovo zaslepljujuće.“
Britani Smit to poredi sa vožnjom sa upaljenim žmigavcem kilometrima. Njeno rešenje je jednostavno: „Možete da odaberete koje će se dve ikone prikazivati na zaključanom ekranu. Uklonite svetlo i zamenite ga nečim manje napadnim.“
„I gen Z će jednog dana biti predmet sprdnje“
Naravno, možete odmah pokušati da popravite svoje digitalne navike, ali ove kritike treba uzeti sa rezervom. Stručnjakinja za bonton Džodi Smit zaključuje: „Jedna od najboljih stvari kod starenja jeste spoznaja da se ovi mladi ljudi sada mogu zabavljati na vaš račun, ali i oni će jednog dana biti predmet sprdnje budućih generacija.“
Izvor: Index.hr
Može li umetnost da preživi TikTok? Nova bitka za pažnju dužu od 15 sekundi
Dodaj komentar