Koliko moraš da budeš bahat i primitivan da bi žicom nalik na logorsku ogradu opasao svoju latifundiju usred nacionalnog parka, pritom (bespravno) betonirao put kroz šumu i zakatančio kapije preko planinarske staze koja vodi do najlepšeg vidikovca na Fruškoj gori?
Beskonačno!
Juriš na Kesten
– Borićemo se svim sredstvima protiv ovog javašluka, idemo do kraja. Galens je devastirao pola Novog Sada, nećemo dozvoliti da uništi i Frušku goru!
Probićemo kapije koje su vlasnici te firme bespravno podigli i omogućiti ljubiteljima prirode da nesmetano prolaze do omiljenog vidikovca Kesten, kao što su to činili decenijama – obratila se učesnicima protestnog skupa Dragana Arsić, agilna i hrabra predsednica “Pokreta Odbranimo šume Fruške gore”.
Strah od moćnika
Ispred manastira Rakovac u subotu se okupilo nekoliko stotina ljudi rešenih da do Kestena stignu onako kako bog zapoveda, starim stazama i bogazama, koje su zatvorene jer je neko moćan i pohlepan umislio da mu je Fruška gora dedovina.
– Bilo bi nas mnogo, mnogo više kad bi došli svi koji tako razmišljaju. Niko od planinara iz mog grada nije ovde, plaše se ljudi za radna mesta, za egzistenciju, neće da se zameraju moćnicima – kaže gospođa iz jedne sremske varošice.
Saznajemo da na protestu nema nijednog planinarskog društva, ekološke ili neke druge organizacije koja se bavi zaštitom prirode, osim “Ekološkog fronta” čiji se članovi, mahom mladi, pojavljuju na svim skupovima i akcijama ovog tipa.
Eko-četnici
Na platou ispred manastira skupilo se šaroliko društvo. Prepoznajemo dosta Novosađana, tu je i grupa momaka iz Bačke Palanke, mašu srpskom zastavom, na glavi im šajkače s kokardama. Nazivaju sebe “eko-četnicima”.
– Nećemo dozvoliti vlastodršcima, narko-kartel-klan mafiji da uništavaju javna dobra – poručuju momci čija prisustvo zbog četničkih obeležja nije naišlo na odobravanje ostalih učesnika skupa.
Ekskluzivna džada
Polako krećemo prema vidikovcu Kesten i za minut-dva zaustavljamo se kod prvog “punkta”, masivne kapije iza koje se pruža širok betonski put, koji je tajkunski par Petrić, Nebojša i Sanja, vlasnici Galensa, mimo svih propisa, zakona i pravila, izgradio pre nekoliko meseci.
Hteli ljudi da skrate put do kuće koju podižu na vrhu i žele svoju, ekskluzivnu džadu iako baš do tog mesta postoji redovan drum.
Doduše duži, a i nije samo njihov, pa ko vele…
Lov u mutnom i tamte za kukuriku
– Vlasnik parcele kroz koju vodi to betonsko čudo, inače tri puta šire od propisanog, jeste Eparhija Sremska. Oni su sklopili ugovor o zakupu zemljišta na 99 godina, a sada, kada je sve izašlo na videlo, tvrde da nisu znali šta će investitor činiti s tom parcelom.
Priča se da su zauzvrat dobili novac za zvonik. Dozvolu za izgradnju puta dao je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Oni su imali informaciju da tu već postoji zemljani drum i odobrili su posipanje tucanikom a ne betoniranje.
Međutim, tu nikada nije bilo puta, Petrićevi su ga probili proletos, posekavši na stotine stabala. Sve sam to uredno prijavila nadležnima, inspekcija je konstatovala nepravilnosti i očekujem da će taj beton biti uklonjen.
Drveće, nažalost, ne možemo vratiti i u svakoj normalnoj državi za tu nemilosrdnu seču neko bi odgovarao. Ovde će ispasti pojeo vuk magarca – ističe Dragana Arsić, dok se krećemo prema sledećoj kritičnoj tački – kapiji kojom je pregrađena staza koja vodi ka Kestenu.
JP Nacionalni park: Baba se češlja
Katanac je presečen i staza je ponovo slobodna, bar u ovom delu, ali oči bode nepregledna zelena žičana ograda koju su vlasnici Galensa podigli oko svog ogromnog imanja.
Osim što je beskrajno ružna i nikako ne priliči prelepom ambijentu Fruške gore, postavljena je mimo propisa – bez saglasnosti Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Zanimljivo bi bilo znati kako je na sve to – betonski put, kapije, ograda, reagovalo Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora, čiji je jedini posao da gazduje jedinom planinom u Vojvodini.
Dragana Arsić kaže da im je poslala dopis i tražila sastanak na kojem bi se razgovaralo o zloupotrebama i bezakonju na Fruškoj gori.
Umesto da su ih sami konstatovali i pobrinuli se da sve bude po propisima, ćutke su posmatrali kako se uništava prirodno blago.
– Nisu mi odgovorili na to pismo, niti su na bilo koji način reagovali na to što se dešava – kaže Dragana.
Do izvora bez putića
Na vidikovcu Kesten, čiji jedan deo pripada bračnom paru Petrić, niče kuća s predivnim pogledom na Novi Sad.
Na placu gomila žice – ima još toliko toga da se ogradi, ko još mari za dozvole, ko mari za to što će raznovrstan (i dragocen) životinjski svet, navikao na slobodno kretanje, odjednom biti sputan i sabijen u obor koji su im odredili Petrići.
S vrha se spuštamo u podnožje pored staze koja je presečena zamandaljenom kapijom kod izvora Neven, opet mimo zakona i propisa.
Sve vreme prolazimo pored nepregledne ograde čiji gabarit sada već deluje zastrašujuće.
Shvataš da su novac i moć iznad svakog zakona, iznad svakog poretka.
I počinješ da se plašiš: jesu li i iznad života?
Organizatorima je skrenuta pažnja da skup prave kada se održava Fruškogorski maraton, nije ih bilo briga. Inače bi na skupu bilo više planinara.